Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
22. 07. 2010.
Уставни суд укинуо драконске казне за медије
Уставни суд Србије оценио је данас неуставним одредбе Закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању о новчаним казнама за медије, јер представљају кршење слободе медија и изражавања.
Суд је оценио да обавеза уписа у регистар јавних гласила не представља повреду Устава и међународног права, али су неуставном оцењене одредбе које упис у регистар јавних гласила доводе у везу са забраном издавања. Према оцени суда, неуставне су и одредбе којима се кршење претпоставке невиности и заштите права малолетника третирају као привредни преступ, јер по својој природи не представљају повреду привредног и финансијског пословања.
Оцењено је да нису у складу са Уставом и међународним конвенцијама одредбе закона које се односе и на обавезивање тужиоца и суда да покрену поступак и изрекну казну јавном гласилу, а такође и одредба према којој само домаће правно лице има право да оснује јавно гласило. Према мишљењу суда, одредба која се односи на достављање података из регистра надлежном министру или пореској служби, не може бити спорна, а нису неуставне одредбе о располагању права, као ни забрана оснивања гласила под истим или сличним именом у трајању годину дана.
Судија известилац Весна Илић Прелић оценила је да су те одредбе погрешно схваћене као ограничење и да оне заправо штите права грађана, имајући у виду шири јавни интерес и утицај медија. Она је суду предложила да данас одлучује о предлогу омбудсмана и поднетим иницијативама за оцену уставности измена и допуна Закона о јавном информисању због значаја те материје и последица које из тих прописа могу проистећи.
"Претња застрашујућим казнама може довести у питање опстанак медија, а што је још опасније, може да изазове аутоцензуру, јер оснивач, ни запослени у медију неће бити лишен тога да размисли да ли му прети таква казна за оно што слободно треба да каже", рекла је Весна Илић Прелић. Додала је да су изменама и допунама Закона о јавном информисању прописане поједине казне за привредне преступе знатно више од максимума који је одређен Законом о привредним преступима, чиме је нарушено начело јединства правног поретка.
Уставни суд покренуо је поступак уставности одредаба закона које се односе на овлашћења министра, јер би министру било препуштено да самостално уређује и прописује услове уписа у регистар, што је по оцени суда спорно. Од Скупштине Србије затражено је да у року 60 дана достави мишљење о одредби закона којом је прописано на министар "ближе уређује начин вођења регистра јавних гласила", који није дефинисан ниједним прописом ни актом.
Уставни суд разматрао је измене и допуне Закона о информисању на предлог омбудсмана Саше Јанковића којима су оспорене готово све одредбе тог акта, а размотрене су и три иницијативе грађана. Изменама и допунама Закона о јавном информисању ступиле су на снагу 8. септембра 2009. године, а Влада Србије упутила је 9. јула парламенту на усвајање по хитном поступку законски предлог који је изгласан 31. августа упркос противљењу широке и стручне јавности. Пре тога, сама Влада је поднела шест амандмана на сопствени предлог, а скупштина је усвојила и још један амандман опозиције.
*Одредбе Закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању које је Уставни суд оценио неуставним, престаће да важе даном објављивања одлуке суда у Службеном гласнику Србије.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.