Вести
19. 07. 2010.
Пљачка Борбе под плаштом сумњиве приватизације
Како је „очерупана“ једна од најмоћнијих издавачких кућа на Балкану
Мирјана Н. Стевановић
Због блокаде рачуна дуже од три године компанија Борба ушла је у предстечајни поступак, али, како је пословала у међувремену, да ли је издаван пословни простор вишеспратнице на Тргу „Николе Пашића“ и ко је убирао кирију - само су нека од отворених питања која чекају одговор.
Када је пре два месеца објављено да је компанија Борба, некада једна од најмоћнијих издавачких кућа на Балкану са традицијом дугом готово читав век (сада уписана као власништво Владе Републике Србије), због блокаде рачуна дуже од три године ушла у предстечајни поступак, то није изненадило добре познаваоце прилика на нашој приватизационој сцени.
Али, како је пословала у међувремену, да ли је издаван пословни простор вишеспратнице на Тргу „Николе Пашића“ и ко је убирао кирију - само су нека од отворених питања која чекају одговор. Једино што се зна, то је да су рачун компаније Борба, због дуга који је премашио 450 милиона динара, блокирале Војвођанска, Марфин, Комерцијална и Пиреус банка.
Према речима Весне Чебеџић Торбица, судије Привредног суда у Београду, ова компанија је пре истека рока од два месеца, после чега следи брисање из евиденције, уплатила предујам од милион динара за отварање стечајног поступка.
„Новац је уплаћен са рачуна заједничког предузећа, поднет је и предлог за отварање стечаја - реорганизацијом и поступак одлучивања у вези с тим захтевом је у току“, потврдила је за Данас, Весна Чебеџић Торбица.
То ће, по свему судећи, бити епилог суноврата некада моћне информативне куће у чијем су саставу, 90-их година, били Штампарија и Вечерње новости (са свим својим издањима). Ни данас није јасно како су те две чланице успеле да се региструју као посебна предузећа без икакве имовине, јер деобни биланс између њих и Савезне јавне установе Борба, никада није урађен. Прича се наставља 2002. године, када је тадашња савезна влада у начелу прихватила концепт приватизације те куће, којим је било предвиђено да се најпре оформи холдинг на који би била уписана сва имовина, која би потом била пребачена на посебна друштва - Штампарију, Новости и Борбу са свим њеним издањима.
Међутим, тај концепт није реализован, имовина је остала уписана на Компанију Борба која се водила као државна фирма, али су зато Новости, као ћерка фирма, успеле да се приватизују и то као бренд и без имовине. Осим тога, од целе Борбине куће, која је бројала више од 3.000 запослених, једино су запослени у Новостима (њих осамдесетак) успели да добију акције.
Слобдан Спасојевић, један од бивших директора Борбе и садашњи председник Удружења малих ационара те компаније, подсећа да је реч о компанији која је пре десетак година имала најбољи пласман у земљи, са око 1.000 киоска на ударним локацијама широм Србије и у Црној Гори, као и импресиван возни парк од око 200 солидних камиона и пик-апова.
То је била добра полазна основа, тврди Спасојевић и додаје да су се услови за „уносан бизнис“ стекли 2004. године, када је на чело Борбе, после проблематичне каријере у Генексу која је била и предмет истраге, дошла Стаменка Грозданић.
„Она је потписала фамозне одлуке о оснивању Пословног клуба Борба на који је пренета имовина оранизационих делова, Пласмана и Транспорта“, подсећа наша саговорник.- Између Цанета Суботића, који је продавао цигарете и галантерију и Боде Хомбаха, односно немачке компаније Вац, која се бави пласманом штампе, већ је у то време постојао уговор о пословно техничкој сарадњи, а спекулише се да је тада скован план према коме би они требало у потпуности да преузму киоске Политике, Борбе, Дувана и Штампе. И мада нема чврстих доказа за ту констатацију, чињеница је да се тај сценарио у пракси полако остваривао.
Пословни клуб Борбе се, наиме, задужио код фирме Дуван за робу вредну око 40 до 50 милиона евра, и пошто се испоставило да тај новац не може да врати он свом повериоцу предаје киоске. То је, иначе, проблематичан део у тој трансакцији, јер су киосци били део имовине Борбе, у државном власништву које се по основу дуга не може отуђити, али то питање нико није поставио. Уследило је припајање Пословног клуба Борбе фирми Дуван, а затим и формирање, најпре компаније Футура а одмах потом и Футура плус.
И сада се више не зна ко је коме правни следбеник да не говорим о имовини возног парка, за који је Суботић, наводно, исплатио симбличних 600.000 евра, која се нигде не приказује док вешћина од 2.000 радника у киосцима остала је на улици - објашњава Спасојевић и додаје да је већина од 2.000 радника у киосцима остала на улици.
Он тврди да су већ у то време постојали амбициозни планови за зграду од 30.000 квадрата пословног простора на Тргу „Николе Пашића“, која је била у власништву Борбе односно државе. Говорило се да ће бити преуређена у ексклузиван хотел или претворена у велики тржни центар. Колико су ти планови данас реални, то ће у великој мери зависити од исхода стечајног поступка.
Занимљиво је да је 2005. године продат и лист Борба, иако је он, као део пакета био у државном власништву. На истој адреси где је и седиште компаније, по именом Новине Борба, основано је предузеће у власништву кипарског Буана холдинг лимитед, и то са 500 евра оснивачког улога. Новине Борба, чији је први број објављен пре више од девет деценија, више не излази, предузеће је у блокади за више од 22 милиона динара, а судбина запослених, који су „на белом хлебу“, без социјалног програма и акција, неизвесна је.
Антрфиле : Мистериозни купац
Сада је свима јасно да је приватизација извршена под чудним околностима. У прилог томе говори и податак да још није разрешена мистерија у вези с купцем фирме која се издвојила из државног предузећа, нити је ико проверавао „случајност“ да је директор Агенције за приватизацију у време те продаје био Миодраг Ђорђевић, који је убрзо потом прешао на функцију заменика директора Новости. Исту трансакцију, на пример, Штампарија није могла да „одради“, као ни преостали део Борбе - каже за Данас Слобдан Спасојевић, један од бивших директора Борбе и садашњи председник Удружења малих ационара те компаније.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.