Вести
04. 07. 2010.
Да се зна ко коме телефонира
Угрожава ли Закон о електронским комуникацијама приватност.
Полемике о недавно усвојеном Закону о електронским комуникацијама не јењавају ни неколико дана пошто га је потписао председник Србије.
Док италијански новинари протестују против предлога закона којим се ограничава право полиције да прислушкује телефонске линије, а премијер их уверава да је то за њихово добро, у Србији је обрнуто. Део српске јавности забринут је, јер сматра да новоусвојени закон угрожава приватност грађана, јер дозвољава да безбедносне службе у сваком тренутку, без одлуке суда, могу да провере ко је, када, с ким и колико дуго разговарао телефоном у последњих годину дана.
Омбудсман и повереник за информације од јавног значај више пута су указали да Устав Србије гарантује неповредивост тајности средстава комуникације, те да су због тога, према њиховом мишљењу, поједине одредбе Закона о електронским комуникацијама спорне. Безбедносне службе, међутим, уверавају да места страху да ће приватност грађана бити угрожена нема.
У спорном члану 128, подсетимо, наводи се да је оператер дужан да задржи податке о електронским комуникацијама за потребе спровођења истраге, откривања кривичних дела и вођења кривичног поступка, у складу са законом којим се уређује кривични поступак, као и за потребе заштите националне и јавне безбедности Републике Србије. Заштитник грађана амандманом је тражио да се у закон уврсти да је полицији и БИА потребна одлука суда за увид у остварену комуникацију, односно податке које је оператер дужан да задржи, али владајућа коалиција ту иницијативу није прихватила.
Омбудсман Саша Јанковић каже да у различитим земљама полиција, тајне службе и разни други органи морају да прибаве одлуке различитих органа да би приступили задржаним подацима.
– Ови стандарди, иначе, не тичу се само тога ко даје одобрење, већ и низа других околности. Одобрење или одлуку негде даје министар надлежан за рад тајних служби односно полиције, као рецимо у Мађарској, негде други орган или функционер, док у Великој Британији унутрашњи прописи дозвољавају да то учини руководилац службе или полиције, па чак и локалне – наводи Јанковић.
Он објашњава да у земљама, као што су Словенија и Србија, унутрашњи правни поредак захтева да одобрење за задирање у приватност писама и других средстава општења мора дати нико други до суд.
– Сви закони морају бити сагласни највишем правном акту. Ипак Закон о електронским комуникацијама предвиђа да ће се задржаним подацима о оствареним и неоствареним везама приступати не на основу одлуке суда, већ у складу са законима који регулишу рад полиције и тајних служби – каже Јанковић.
Јанковић наводи да у Великој Британији тренутно више од десет владиних агенција има право приступа задржаним подацима о комуникацији грађана.
– Док већину у сектору безбедности то ни најмање не забрињава, председник Европске полицијске конфедерације Хајнц Кифер истиче да криминалци и терористи релативно лако налазе начине да избегну хватање у мрежу задржаних података, те да је њихова практична корист несразмерно мала у односу на уложени напор, средства и време. Истовремено, задржавање и праћење тих података омогућава владама и појединцима да лако идентификују чланове различитих социјалних група, не нужно терористичких, већ и политичких или интересних – наводи Јанковић.
Он је изразио жаљење што Скупштина Србије није уважила аргументе јавности и вратила на дораду Закон о електронским комуникацијама и најавио да ће тражити његове измене. Јанковић сматра да „решења у новом закону неће дуго бити одржива у друштву које је опредељено за поштовање људских права”.
Са друге стране, Безбедносно-информативна агенција и МУП Србије уверавају да се законом не уводи ништа ново.
Како су из БИА поводом усвајања овог закона изјавили медијима, агенти ће имати увид само у листинге позива. Они објашњавају да неће улазити у садржај комуникације, јер то није прислушкивање, већ само приступ подацима о оствареном саобраћају, о статистици, односно листингу.
– Сваки приступ тој бази података оставља траг – зна се ко је са корисничком шифром приступио. Не можете скинути листинг а да се не зна ко га је скинуо. То обезбеђује довољан ниво контроле. Листинг се скида на основу захтева директора БИА и то се заводи у писарници. Та процедура опет обезбеђује ниво заштите – тврде у БИА.
Ивица Дачић, министар полиције, на дан парафирања Закона рекао је да ће се листинзи користити само за хитне случајеве као што су изнуде, отмице или акције потраге за бегунцима, као и да о свему томе постоји евиденција ко је, када и зашто затражио листинг.
Законом о електронским комуникацијама уређују се услови и начин за обављање делатности у области електронских комуникација, надлежности државних органа у области електронских комуникација, положај и рад Републичке агенције за електронске комуникације.
Данијела Вукосављевић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.