Вести
24. 05. 2010.
Нема реакције државних органа
Саша Јанковић, заштитник грађана, о поштовању претпоставке невиности
Београд - У више наврата, па и у годишњим извештајима Народној скупштини, указивао сам да поједини медији крше права оних о којима пишу, па и претпоставку њихове невиности, и да на такво кршење права изостаје ефикасна реакција надлежних државних органа, али и новинарских удружења, истиче за Данас Саша Јанковић, заштитник грађана.
Он додаје да је већу бригу за поштовање претпоставке невиности захтевао од државних органа и сугерисао новинарским удружењима, а последњи приликом међународног Дана слободе медија.- Разлози за такве написе су често тежња ка сензационализму и (лажној) ексклузивности, поткрепљена сазнањем да се тешка или „пикантна“ реч боље продаје.
Понекад је у питању недостатак професионализма и непознавање обавезе поштовања претпоставке невиности, али има и случајева у којима се намеће закључак да јавно гласило свесно, упорно и систематски крши нечију претпоставку невиности, баш зато да би постигло све штетне последице које претпоставка невиности треба да спречи - објашњава Јанковић.
Он додаје да се у таквим случајевима „сасвим сигурно не ради о лоше процењеном интересу јавности да зна, већ о другим, много конкретнијим мотивима и интересима“.Јанковић сматра да би јавно гласило могло и требало да формално буде позивано на одговорност уколико објави име и презиме које је у вези са тиме о чему пише добило од Министарства унутрашњих послова или другог државног органа. Међутим, како истиче, то не значи да све детаље које сазна новинар нужно мора и да објави само зато што се полицији „омакло“.
- Новинарство никада није било механичка активност, а новинарска објективност и одговорност треба да важи у свим правцима. Иначе, најчешће је оправдано да јавност сазна име и презиме осумњиченог за кривично дело, ако су он или она јавна личност, јер ту интерес јавности „да зна“ углавном претеже над интересом појединца, напомиње наш саговорник. Према његовим речима, да би се име нејавне личности јавно повезало са извршењем кривичног дела, морао би да постоји већи степен извесности - онај који је довољан да би се против осумњиченог подигла оптужница, а не само покренула истрага.
Јанковић наглашава да су и друге околности значајне, јер на пример „Живан П.“ не значи ништа у Београду, али „у малом месту тај човек ће бити лако идентификован и може му се неповратно нарушити углед или достојанство“.
- Новинарство се и сматра интелектуалном делатношћу, јер се не ради по шаблону. Наравно, државни органи имају много формалнију обавезу поштовања права грађана и њихова одговорност је највећа - каже Јанковић.
Б.Цвејић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.