Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Држава је најгори власник
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

17. 11. 2008.

Извор: Данас

Држава је најгори власник

Суботица - Већина медија у северном делу Бачке налази се у тешком положају, било да су у питању приватизација, проблеми са фреквенцијама или материјална ситуација и медија и новинара који у њима раде.
Посебан проблем је с медијима на мањинским језицима - мађарском, буњевачком, хрватском, ромском - који се налазе у недефинисаном статусу. Приватизација и излазак на тржиште, по мишљењу самих новинара, довела би до гашења већине таквих медија због мале читалачке публике, док остајање под ингеренцијом националних савета мањина органичава професионалну слободу.
Такође, медији које су до сада финансирале општине чека неизвесна судбина у приватизацији, због чега многи прижељкују да на неки начин остану повезани с локалним самоуправама. Ово су неки од ставова изнетих на округлом столу који су на Палићу током викенда организовали Независно удружење новинара Србије и Мисија ОЕБС-а. Ипак, представници НУНС-а и ОЕБС-а, као и Независног друштва Војводине, заложили су се за приватизацију општинских медија.
- Свако мешање државе је на штету професионалности. Елементарна ствар је да медији буду приватизовани. У Европи не постоји ниједан државни медиј. Држава је најпокваренији и најгори власник медија. Тржиште није идеално, нити ће решити све наше проблеме, али је боље решење од медија под државном контролом. Проблем је што осам месеци након транзиције ми овде причамо као да смо на самом почетку - поручила је Надежда Гаће, председница НУНС-а.
Динко Грухоњић, председник НДНВ-а, нагласио је да „мора бити јасно да политици и држави нема места у медијима, ако се жели професионално новинарство“. Представници неколико мањинских медија (Хрватска ријеч, Буњевачке новине, Програм на хрватском Радио Суботице) закључили су да на округлом столу нису чули никакво решење које би се на њих односило.
- Преко пројеката се не можемо финансирати, јер су то спорадична средства. Наши медији се не могу препустити тржишту, због малог броја комзумената. Чак и предлог да држава финансира 30 одсто, а да 70 одсто медији сами зараде, није остварив. Мора се имати у виду да мањински медији имају нешто другачију улогу од осталих локалних медија. Они треба и да информишу, и да едукују, и да негују и чувају културу, да се баве очувањем језика. Већина тога не спада у комерцијалне садржаје, већ је део права која су гарантована законом, о чему држава треба да води рачуна - рекла је Јасминка Дулић, уредница Хрватске ријечи.

В. Лалош

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси