Вести
22. 02. 2017.
Тијанића прислушкивао ДБ
Према новинару Александру Тијанићу, који је радио са Славком Ћурувијом, примењиване су оперативно техничке мере
То је рекао данас некадашњи шеф београдског центра Државне безбедности, оптужени, Милан Радоњић, на суђењу за убиство власника и главног и одговорног уредника Дневног телеграфа и Европљанин.
Радоњић се јавио за реч како би Судском већу објаснио своју изјаву са почетка суђења прошле године, када је износећи своју одбрану рекао да су телефони у стану Ћурувије, али и неки други, прислушкивани и након његовог убиства. Он је у одбрани тврдио да је то рађено како би се евентуално дошло до информација које би могле да укажу на неки траг користан за расветљавање случаја.
Тијанића смо водили под називом Форд, рекао је још Радоњић, на данашњем главном претресу, на којем је остварен увид у изјаву Тијанића дату почетком 2007. године. То је урађено јер се планирани сведоци нису појавили у суду, међу њима и некадашњи министар унутрашњих послова Душан Михајловић, при чему једна од адреса на коју му је послат позив не постоји док се са друге одселио, како је саопштило Судско веће.
На основу исказа Тијанића, како је наведено у оптужници, утврђује се да су он и Ћурувија често имали различита мишљења о насловним странама и текстовима које је Ћурувија објављивао у новинама. Како се наводи, Тијанић није био за "директне текстове против режима Милошевића док је Ћурувија био".
За убиство Ћурувије обавестила га је Даница Драшковић а њу Бранка Прпа, која је у тренутку убиства била са Ћурувијом. Након тога, 2.000. године, грчки амбасадор је позвао Тијанића на ручак и том приликом му је узео пасош и "рекао да вечерас мора да напусти земљу, да ће му возач ноћас донети шенгенску визу".
Тијанић напушта земљу, одлази у Босну, па у Црну Гору, затим у Италију и одатле у Мађарску, где је дочекао пад Милошевића и после два дана се вратио у земљу, наводи се, у оптужници, из Тијанићевог исказа. По изјави грчког амбасадора, каже се даље, Тијанић је требало да буде ликвидиран, а потом доведен у везу са убиством савезног министра одбране Павла Булатовића.
"Након извесног времена, позвао га је министар полиције Душан Михајловић и показао му цедуљу са два имена лица који су пуцали у Ћурувију. Једно од имена је било Курак", наводи се у оптужници на основу Тијановићевог исказа.
Власт није имала разлога да убије Ћурувију, изјавио је новинарима адвокат Владимир Маринков, који брани, оптуженог, некадашњег шефа Државне безбедности Србије Радомира Марковића. Маринков сматра да би Тијанић, да је било прилике да буде саслушан као сведок пред Судским већем, имао доста тога да каже што би било од "помоћи у овом предмету, а самим тим и окривљенима".
Михајловић је, како се наводи у образложењу оптужнице, у истрази средином 2014. изјавио да је по доласку на дужност министра полиције дао налог да се приоритетно баве нерешеним убиствима из прошлости за које се претпостављало да имају политичку позадину. Михајловић је у тој изјави навео да су се инспектори који су водили случај Ћурувија у јавној безбедности жалили да им је главни проблем у истрази то што су наилазили на, како су тада изјављивали, "гвоздена врата" службе Државне безбедности, која нису могли да отворе.
Ћурувија је убијен на Ускрс 11. априла 1999. из ниских побуда по налогу н.н. лица из највиших структура власти због његових критика власти, тврди Тужилаштво за организован криминал. Оптужени су, осим Радоњића и Марковића, некадашњи припадници Државне безбедности Ратко Ромић и Мирослав Курак, којем се суди у одсуству.
Суђење се наставља сутра, четвртак, саслушањем нових сведока Тужилаштва.
Коментари (1)
Остави коментар23.02.
2017.
До када више о Тијанићу
Лако је сада лапрдати и причуњати када су многи отишли на онај свијет, међу њима и Тијанић. Зашто га не оставите да мирно почива у гробу. Био је конроверзна особа. Много више је иза себе оставио зла, што зна и најмање дијете, дабра врло мало. Сви су они: разни вукови, разни ћере ћерови и др. радили или још раде за ДБ и све их је ДБ прислушкивао. Зар није Ћурувија био дугогодишњи муповац, јесте и шта мислите да је са МУП-ом могао прекинути све везе. Знао је многе државне тајне, улазио је у тајну банку података, положио је не једном заклетву да ће те тајне чувати, а онда постааје дисидент. Нормално, срамота је убити човјека. Срамота је свих нас и сви би требало да се стидимо што је убијен Ћурувија, Ђинђић, Булатовић, Треф, Баџа и ноги да их не набрајам. Све се то могло рјешавати на један други начин.
Одговори