Вести
20. 02. 2017.
Суђење за убиство Ћурувије: Сведочи бивши министар полиције Душан Михајловић
Михајловић је у свом исказу Тужилаштву за организовани криминал у јуну 2014. рекао да је по доласку на место министра 2001. године „дао налог Министарству да се приоритетно позабаве нерешеним убиствима из прошлости за које се претпостављало да имају политичку позадину“ – убиством Ћурувије, Ивана Стамболића и атентатом на Ибарској магистрали.
Како је тада тврдио, већ у почетку се испоставило да су се инспектори који су радили на случају Ћурувијиног убиства жалили да им је главни проблем то што су наилазили на „гвоздена врата“ Ресора државне безбедности (РДБ), односно да није било сарадње са РДБ-ом, због чега је он инсистирао да начелници полиције и РДБ-а „заједнички отклоне те препреке и разреше случај“.Он је навео и да му се 2003. године као министру обратила Бранка Прпа, једини сведок Ћурувијиног убиства, која му је, како тврди, саопштила да се раније бојала за свој живот и да је зато рекла да је убица имао фантомку, али да „сада има поверења у полицију“ и да може да изјави да је јасно видела лице убице.
То је за њега, како се наводи у оптужници, била значајна новост која је представљала помак у истрази и због тога је предложио Прпи да да изјаву полицији. Након тога је обавештен да је Прпа на фотографијама препознала лице тада убијеног криминалца Луке Пејовића.Бројни сведоци, некадашњи полицајци, међу којима су и некадашњи члан „Поскока“ и начелник Управе криминалистичке полиције Родољуб Миловић, некадашњи заменик начелника РДБ-а Милорад Брацановић, некадашњи шеф „Поскока“ Миле Новаковић, шеф подгрупе у „Поскоку“ која је истраживала убиство Ћурувије Драган Карлеуша, наводили су у својим сведочењима током процеса за убиство Ћурувије да је Михајловић тада био потпуно сигуран да је Лука Пејовић убица.Поједини полицајци су сведочили да је Михајловић чак рекао да полицајци који раде на истрази „немају појма“ и да је инсистирао да се јавности саопшти да је Пејовић убио Ћурувију, што су неки оперативци окарактерисали као притисак из врха полиције.
Очекује се да у среду Душан Михајловић одговори на ове тврдње, иако је у истрази навео да никада није опструирао истрагу за убиство.
„Михајловић је у исказу Тужилаштву навео да групу ‘Поскок’ није расформирао због случаја Ћурувија, већ због тога што је сматрао да борбом против организованог криминала није могла да се бави ад хок група већ посебна организациона јединица МУП-а. Због тога је формирао Управу за борбу против организованог криминала, после чега је ‘Поскок’ престао да постоји.
“Рекао је, како се наводи у оптужници, и да никог није спречавао да разреши убиство Ћурувије.За среду је најављено и сведочење Дејана Николића који је у марту 2007. године дао исказ пред Посебним одељењем Окружног суда у Београду.
Златко Кесић неколико пута позиванСведок Златко Кесић, некадашњи припадник „Поскока“, чије је сведочење најављено за уторак, 21. фебруар , био је у неколико наврата позиван да сведочи, али се није појавио пред судом.
За последње рочиште, средином јануара, достављена је његова здравствена документација у којој се наводи да га је „заболело лево раме када га је повукао пас“.
Председница трочланог судског већа Снежана Јовановић рекла је да ће Кесић бити позван на идући претрес, уз претњу новчаном казном од 100.000 динара јер је његов недолазак неоправдан.Кесић је био један од оперативаца групе „Поскок“, који је заједно са Драганом Карлеушом био задужен за предмет Ћурувија. Већ је дао исказ у мају 2007. године пред Посебним одељењем Окружног суда у Београду.Зашто је Милановић избачен из Поскока?
Сутра би требало да сведочи и Љубиша Милановић, који је као члан „Поскока“ водио групу за расветљавање атентата на Ибарској магистрали.
Од овог сведока се очекује да ближе објасни разлоге да се расформира „Поскок“, као и да говори о утицају Јединице за специјалне операције током истраге. Он је навео да је, радећи на истрази „Ибарске“, дошао до податка да су у близини места где је убијен Ћурувија виђена двојица припадника „црвених беретки“.
Како је за Време 2005. године писао новинар Милош Васић, Милановић је сачинио службену белешку о томе и покушао да са том двојицом обави информативни разговор, али му је наводно речено да „то треба да види са Легијом“.
Милановић се срео са Улемеком, који му је обећао да ће ту двојицу довести на разговор, што је у свом сведочењу потврдио и Миле Новаковић. Уместо разговора, већ сутрадан је премештен из „Поскока“, наводно упозорен да „нервира Јединицу“.Боро Бањац: Затворена врата РДБ-аПоследњег дана тродневног претреса – у четвртак, 23. фебруара , требало би да сведочи и Боро Бањац, начелник Управе за борбу против организованог криминала у време акције „Сабља“.Како је изјавио за Блиц, у то време није постојао ниједан доказ који би поткрепио наводе да су припадници земунског клана убили Ћурувију. Курир је објавио да је Бањац рекао оно што и многи други оперативци који су сведочили – да полиција није могла да поднесе кривичну пријаву након што је Прпа препознала Пејовића као убицу, јер она у то није била сто посто сигурна.Он је, као и већина осталих сведока из врха полиције, рекао да су наилазили на затворена врата РДБ-а и да нису могли да остваре сарадњу са њима, као и да су оптужени оперативци РДБ-а Милан Радоњић, Ратко Ромић и Мирослав Курак тада одбили полиграфско испитивање, па полиција „ту више није могла ништа“.
Оптужени
Власник и уредник Дневног телеграфа и Европљанина Славко Ћурувија убијен је на Ускрс, 11. априла 1999. године , током НАТО бомбардовања.За овај злочин се пред Специјалним судом у Београду од јуна 2015. године води поступак против осумњичених Радомира Марковића, некадашњег начелника Ресора државне безбедности, Милана Радоњића, бившег начелника београдског центра ДБ, Ратка Ромића, бившег главног инспектора Друге управе РДБ, и Мирослава Курака, припадника резервног састава РДБ, који је у бекству.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.