Вести
19. 02. 2017.
Тренд гашења штапаних медијских издања представља огромну штету за бх. медијску заједницу, јавност и истину
Посљедњих петнаест година у БиХ угашено је 27 различитих штампаних медија , дневних новина и магазина, а у само задње двије године угашене су двије дневне новине: Фактор и Прес РС, те седмичник Ново Вријеме и политички магазин Слободна Босна.
У Вијећу за штампу у БиХ, које је потврдило ове податке, истичу да овај тренд гашења штапаних медијских издања представља огромну штету за бх. медијску заједницу, јавност и истину. Гашењем штампаних медија велик број новинара остаје без посла, губи се плурализам медија и информација, а преласком на дигиталне платформе медији губе утицај и вјеродостојност коју им даје штампа.
Љиљана Зуровац, извршна директорица Вијећа за штампу у БиХ, истиче да се гашењем принтаних медија омогућују веће политичке манипулације због чега је цијело друштво на губитку. Гашење принтане Слободне Босне у децембру 2015-те године, магазина који је без компромиса критиковао власти, разоткривао криминалне афере и корупцију, представљао је један од највећих губитака на медијској сцени БиХ. Зуровац истиче да је управо овај магазин претрпио велику штету гашењем принтаног издања.
„Слободна Босна не може више у онлине медију имати велике истраживачке приче са свим детаљима као у принтаном издању. Онлине медиј једноставно не трпи дуге текстове, они су кратки и с друге стране смјена текстова је брза. Штампано издање остаје као документ и има свој квалитет и утицај“, каже Зуровац.Додаје да прелазак на онлине платформе и све већа конкуренција у онлине простору ствара неетично новинарство, објављивање непровјерених и измишљених вијести.
„ Огромна је разлика између штампаног издања и онлине медија. Прелазак на онлине медије потпуно се омогућава неетично новинарство, објављивање непровјерених и измишљених вијести, а грађани прихватају информације без селекције“, истиче она.
Главни узрок гашења принтаних медија у свијету је појава интернета, пад тиража и прелазак на јефтиније онлине платформе. Међутим, у бх. конктексту узроци гашења принтаних медија су вишеструки. Економски разлози, сиромашно маркетиншко тржиште, слаба куповна моћ грађана, али и притисци путем великих оглашивача и велике одштете за пресуде за клевету (случај Слободе Босне). Прошле године угашене су и новине Пресс РС. Андријана Писаревић, новинарка и бивша предсједница синдикалне организације Пресс РС, каже да је разлога за гашење принтаних медија има доста и да се морају гледати кумулативно. Додаје да су економски фактори пресудни јер се „јасно види да недостаје новца да се направе добри медији, плате новинари и напишу квалитетни текстови“.
„Сиромашни медији, а код нас их има највише, подложнији су утицајима, плаћеним и нарученим текстовима и разним махинацијама, што читаоци прилично лако и брзо препознају и, наравно кажњавају. Са друге стране, сами читаоци, посебно у БиХ, немају неку посебну навику куповања новина, магазина и штампе уопште. Данас су највећи купци кафане, а читаоци лагано напуштају принт и одлазе на интернет. У свему овоме крију се и разлози због којих је тихо и без помпе сахрањен Пресс, који је на дан објављивања свог последњег броја и даље био најчитанији у Републици Српској“, каже Писаревић. Додаје да највећи број читалаца ипак прати портале, а да повјерење у онлине медије расте.
„То је природан процес и не треба да жалујемо. Битно је да се бавимо квалитетним новинарством и да дођемо до читалаца. Најмање је битно да ли они листају новине или скролују по toushskreen-у“, каже Писаревић. Дневне новине Фактор престале су се штампати у новембру 2016. године након чега је остао нењс портал Фактор. Сејад Лучкин , главни уредник Фактор-а, каже да су укидање дневне новине Фактор узроковали првенствено економски разлози. Према његовим ријечима тржишна логика данас намеће прелазак на онлине платформе.
„Маркетиншке агенције прате тај тренд и фокусиране су више на онлине портале. Читаоцима се данас не даје новац за новине и не иде им се до киоска. Сад имају све доступно на својим мобителима. Једноставнија је комуникација и већи избор за публику“, казао је он.
У Босни и Херцеговини је такођер, за разлику од европских и земаља у регији, направљена неправда принтаним медијима 2006. године, када је уведен порез на додатну вриједност. Тада је БиХ постала једина земља која нема диференцирану стопу ПДВ-а за принтане медије. Тиме су принтани медији из БиХ постали неконкурентни јер се принтани медији из Србије и Хрватске слободно дистрибуирају у БиХ.
Љиљана Зуровац истиче да су битни узроци гашења штампе висок ПДВ, скуп репроматеријал и монополизација дистрибуције. Додаје и да је маркетиншко тржиште у БиХ неуређено и дође као поклон маркетиншким агенцијама из Хрватске и Србије.
„Маркетиншке агенције из сусједства пласирају рекламе путем штампе из Хрватске и Србије која је преплавила бх тржиште. Вечерњи лист наплати рекламу и онда је пласира у БиХ путем издања за БиХ. Због тога је битно да се донесу закони о оглашавању и транспарентности влаништва у медијима и на томе заједно са партнерским организацијама кроз пројекат Медији и Јавни углед“, казала је Зуровац.
Јасмин Муминовић, директор штампарије Унионинвест, каже да би држава могла помоћи домаћу штампу укидањем ПДВ-а на принтана издања новина.
„Задњих година порасла је цијена папира јер је мање компанија које га производе, а с друге стране цијена завршног продукта – новина, је ограничена на једну КМ, на куповну моћ становништва. Тај дисбаланс је проблематичан. Било је иницијатива да се укине ПДВ на новине и уџбенике. Цијена новине је нето око 85 фенинга, ако би се укинуо ПДВ била би марка и то би било значајно за штампу“, каже он.
Истиче да су принтани медији у БиХ доведени до границе на којој не очекује даљње гашење медија.
„Доста принтаних медија је већ угашено. Мислим да су остали на тржишту пар дневних новина које морају постојати јер имају своју публику која их купује и која је вјерна тим новинама“, казао је он. Јасмин Хамзић, извршни директор штампарије Амос Граф, каже да се држава не односи заштитинички према домаћем издаваштву.
„Биле су иницијативе за укидањем ПДВ-а на штампу али није прошло. Не постоје никакве олакшице или потицај домаћој издавачкој индустрији. Пасоши се годинама штампају у иноземству. За пасоше јесте потребна посебна опрема али могао би се дати потицај домаћим издавачима и да се они штампају у БиХ и да новац остаје овђе. Али све се овдје ради наопако“, казао је он.
Угашени бх. штампани медији су: Вечерње новине, Сан, Слободна БиХ, Јутарње новине, Пресс РС, Фокус, Фактор, Љиљан, Глобал, Хрватска ријеч, Хоризонти, Валтер, БХ Данас, Република, Репортер, Респект, Маx Магазин, Свијет, Здравље и љепота, Stecak, Хум, Whu not, Alcak, Sineast, Фронт Слободе, Ново Вријеме, Слободна Босна.
Посљедњих петнаест година у БиХ угашено је 27 различитих штампаних медија , дневних новина и магазина, а у само задње двије године угашене су двије дневне новине: Фактор и Прес РС, те седмичник Ново Вријеме и политички магазин Слободна Босна.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.