Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Држава као хоботница
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

02. 02. 2017.

Аутор: Фонет Извор: Данас

Држава као хоботница

Сњежана Миливојевић, координаторка националног истраживања Глобалног медијског мониторинг пројека упозорава да је у Србији слобода медија тешко остварива. Вести су свет у којем већином "станују" мушкарци, али који већином праве жене, изјавила је Сњежана Миливојевић, координаторка националног истраживања Глобалног медијског мониторинг пројека, која упозорава да у Србији "држава финансира, усмерава и врло директно утиче на садржај, па је слобода медија тешко остварива".

Држава има много улога у медијском систему, али најмање у креирању садржаја. У ствари што је држава више демократска то је њена улога у креирању садржаја мања, а у обликовању амбијента у коме медији раде већа, објаснила је Миливојевић у интервјуу за Универзитетски ођек.

Овде је то обрнуто, овде држава финансира, усмерава и врло директно утиче на садржај, па је слобода медија тешко остварива. Без обзира на промене закона, држава као хоботница разним пипцима утиче на медије и степен слободе у њима, упозорила је она.

Србија има несрећу, оценила је Миливојевић, да су све власти државу доживљавале као свој инструмент и користиле је да урушавају медије, па је степен медијских слобода веома низак.

Миливојевић је рекла да је после краткотрајног узлета 2000. године, слобода штампе у сталном опадању, на шта указују све међународне медијске и политичке организације.

Тамо где нема слободе, нема ни медијске независности. Медији не могу да преживе од својих читалаца, нити има слободног тржишта на коме би могли да се надмећу квалитетом, рекла је Миливојевић.

Мушкарци нису само три пута бројнији, они су у инфромативним медијима важнији као извори, тумачи и експерти. Они су главни саговорници, чак и у темама које се тичу или које су о женама, рекла је Миливојевић говорећи о неким налазима истраживања.

Миливојевић је истакла и да се јавна дебата сели у дигиталне медије, што није само последица веће слободе и отворености нових медија, а контроле и затворености старих медија.

Живимо у време заиста епохалних промена, усред технолошке револуције која сасвим мења све што смо знали о медијима. Сад у обиљу информација схватамо да је и у дигиталном свету важно исто старо питање: како препознати лажи, коме веровати, како заштитити приватност, како се одбранити од информативне мећаве, рекла је она.

У свету коме све изгледа доступно и видљиво, ођедном је постало најтеже видети истину, рекла је Миливојевић.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси