Вести
06. 01. 2017.
Фантомска правда
Име судије Вишег суда у Београду Слободана Керановића ваља да буде забележено у медијима као пример бешчашћа судијске професије.
Судија Керановић пресудио је да су недељник НИН, новинарка Сандра Петрушић и главни уредник Милан Ћулибрк толико јако оклеветали министра Небојшу Стефановића да је оправдано да плате високу казну од 300.000 динара, плус затезне камате и судске трошкове. Начин на који је то учинио је много штетнији по правну државу и слободу медија од саме пресуде да је министар оклеветан.
Несрећни Керановић је образложењем пресуде узео у заштиту министра Стефановића, иако је и сам министар на суђењу понављао да се у спору јавља искључиво као грађанин. Његово идолопоклонство према власти иде толико далеко да у пресуди реч министар пише великим словом М.
Овим брзопотезним суђењем и изрицањем овакве пресуде ова влада, овај судија и министар Небојша Стефановић заболи су још један колац у правну државу и обесмислили сваку даљу причу о слободи медија у Србији.
Грађанин Стефановић може да тужи било кога, па и медије, може да буде и оклеветан и да за то добије и судску сатисфакцију, па и дупло већу, као у овом случају, него што је то уобичајена судска пракса. (Питање за све судије: зашто је казна медијима увек већа кад их туже политичари на власти?)
Ево и да цитирамо образложење судије зашто толика висина казне, јер оно најбоље говори о односу власти и судства и обрнуто:
„Суд је притом ценио све штетне последице које су објављивањем текста наступиле за тужиоца и нанеле му душевни бол, а које су утврђене из изведених доказа током поступка, па је висину накнаде штете одмерио узимајући у обзир све субјективне и објективне околности, као што су углед који је тужилац уживао као политичар и јавна личност у Републици Србији, да се тужилац налази на челу једног од најважнијих министарстава у Републици Србији, те чињеницу да су спорне информације објављене у недељним новинама са дугогодишњом традицијом, као и општепознату чињеницу да недељник НИН, као реномиране новине подржане од стране Министарства културе и информисања РС, додељује годишњу награду за књижевност - НИН-ову награду, што указује на професионалност, озбиљност и посебну одговорност у раду овог медија, а што за претпоставку има да информације које се износе имају одређену тежину... С друге стране, тужилац је јавна личност, политичар, високи је функционер политичке странке која учествује у законодавној и извршној власти РС, од 2014. године је Министар унутрашњих послова РС, препознатљив је великом броју грађана РС, те имајући у виду да се налази на челу једног од најважнијих министарстава, тужилац је уживао углед као политичар и министар, и то како међу осталим члановима Владе тако и у политичкој странци којој припада...”
Не могу и даље да верујем да је ово могао да напише судија, а јесте Слободан Керановић, јер ово би било превише и да је написала пи-ар служба Српске напредне странке. Судија се у пресуди није задржао само на оцени да ли је министар оклеветан, већ је себи дао за право да пресуђује и у другим случајевима. Тако је он пресудио да министар Стефановић нема никакве везе са било чиме што се дешавало у Савамали.
И овај део пресуде ваља да остане јавно забележен: “...Овај суд није могао, а није био ни надлежан да утврђује ко су организатори и непосредни учесници догађаја у Херцеговачкој улици, али је свакако утврдио да су неистините информације да је тужилац био организатор, учесник и помагач, као и да је знао за дешавања у Херцеговачкој улици у Београду...”
Можда је службенику Керановићу све јасно, али ипак да питамо министра Стефановића: Ко је рушио у Савамали и за чији рачун?
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.