Вести
30. 12. 2016.
Мањински медији између подршке државе и (не)воље нових власника
Ако бисмо покушали да за крај 2016. године направимо оквиран преглед стања у медијима на језицима националних мањина, морамо да утврдимо најмање две реалности.
Прва, и према свим показатељима, извеснија, се односи на медије чији су оснивачи Национални савети националних мањина и који су из буџета Владе Војводине ове године били финансирани са 264 милиона динара. Додуше, у поређењу са претходном годином, дотације Покрајине су биле смањене али су, упркос томе, мањински листови излазили, а Влада Војводине је овим медијима обећала стабилан систем финансирања и постепено увећање дотација у следећој години.
Са друге стране, стање у медијима и програмима на језицима националних мањина који су, према Закону о информисању и медијима, били препуштени тржишној утакмици, је више него забрињавајуће. Највећи део оних емисија, у оквиру локалних радио и ТВ станица, које су деценијама уназад одсликавале богатство вишенационалног друштва нестало је заједном са угашеним медијима.
Они који су преживели последњи круг приватизације и сачували програме и емисије на језицима националних мањина, пре свега на територији Војводине, у већини случајева то чине из неког другог разлога, а не због самог постојања тих програма и емисија. Такав закључак можемо извести из лошег квалитета ових програм,а који углавном личе на импровизације и који не задовољавају, ни изблиза, професионалне норме. Изузимајући Јавни сервис Војводине, запошљавање младих кадрова за потребе програма и емисија на језицима националних мањина у локалним радио и ТВ станицама је стихијска појава. Један од ретких таквих примера који даје наду, је запошљавање младог новинара на РТВ Панчево за потребе емисије на румунском и српском језику као корак ка професионализацији мањинских кадрова.
У том смислу, Школа веб новинарства УНС-а је и ове године доделила више стипендија младим новинарима из мањинских медија како би се усавршили и стекли вештине за рад у новим медијима, али је питање да ли ће медијске куће препознати ову пружену руку и искористити капацитет и потенцијал младих обучених новинара. Томе доприноси и забрана запошљавања, као и ограничавање броја запослених у Новинско-издавачким установама на језицима националних мањина које је у великој мери ишло на штету информисања мањина.
Просек година запослених у овим информативним кућама, годинама уназад се одржава на око 50 година, што отежава и оријентацију ових медија ка њиховој дигитализацији и приближавању млађој генерацији.
Такође ови кадрови, углавном, нису припремљени за писање пројеката и тражење других могућности финансирања ван држане дотације.
Оно што ипак највише забрињава када је реч о информисању на језицима мањина, је чињеница да према подацима РЕМ-а, након завршене приватизације, само 13 медија у својим елаборатима пријавило је медијске садржаје на језицима мањина.
Такође и након две године од усвајања Закона о јавним медијским сервисима, РТС није испунила обавезу да омогући националним мањинама да прате одређене програмске целине на матерњем језику и писму, сем на ромском језику, док РТВ истовремено емитује разноврсан програм на великом броју језика националних манина.
Ово одлагање веће заступљености програма на језицима мањина РТС објашњава финансијским и техничким условима. Јавни сервис Србије је планирао увођење више медијских садржаја на језицима мањина - албанском, бугарском и румунском, који би се од октобра 2016. емитовали свакодневно у јутарњем и вечерњем термину.
Међутим, то се није десило, како примећујемо, ни до краја ове године.
Оно што даје наду је да ће нова медијска стратегија, према очекивању свих, бити основ за развијање законске регулативе и сређивање стања, не само у медијима на језицима националних мањина, већ и у целокупној медијској сфери, колико ради испуњења услова предвиђеним у преговарачком поглављу 23, толико и због нормализације тренутног стања.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.