Вести
23. 12. 2016.
Репортери без граница: За десет година у свету убијено 780 новинара
Ове године мање убијених новинара него прошле, али не због глобалног напретка у слободи медија, него зато што извештачи беже из ратом захваћених земаља или се аутоцензуришу да би сачували живу главу. Број ухапшених, међутим, расте, показује годишњи извештај међународне организације Репортери без граница
Од 2006. године до данас, у свету је убијено или погинуло приликом извештавања најмање 780 професионалних новинара. Само ове године страдало је 57 професионалних новинара, девет грађанских новинара и осам сарадника медија, и то највише у Сирији и Авганистану.
„Пакао“ за новинаре, према извештају Репортера, ове године су Сирија, где је страдало 19 новинара, Авганистан (10), Мексико (9), Ирак (7) и Јемен (5).
Страдалих је ове године за 27 мање него прошле, када је живот изгубио 101 професионални, грађански новинар или сарадник медија, наводи се у извештају РСФ-а.
Извештачи напуштају ризична подручја
Разлог томе није глобални напредак у слободи медија, већ то што све више извештача напушта ризична подручја: не само Сирију, Ирак и Либију већ и Јемен, Авганистан, Бангладеш и Бурунди, земље које су постале „црне рупе информација где се кривична дела не кажњавају“.
Други разлог за смањење броја страдалих јесте и то што се новинари аутоцензуришу и тамо где нема рата, али где се из разних разлога гуши слободно новинарство, произвољно се затварају медији и спроводи цензура.
Такав је пример Мексика, који је, према подацима РСФ-а, „најсмртоноснија“ земља за професионалне новинаре који су жртве криминалних картела, али и полиције и државних службеника међу којима је раширена корупција.
„Упркос својој храбрости, новинари у земљама попут Мексика или Јужног Судана немају другог избора до да се самоцензуришу како би избегли да буду убијени“, наводи се у извештају.
Убијени су у чак три четвртине случајева били директне мете нападача, као, на пример, у Авганистану, где је свих десеторо страдало баш због своје професије. Чак седморо њих изгубило је живот у самоубилачком нападу на минибус ТВ Толо, за који су одговорност преузели талибани.
„Све је више насиља над новинарима са предумишљајем. Јасно је да се новинари таргетирају и убијају баш зато што су новинари. Ова алармантна ситуација одражава очигледни неуспех међународних иницијатива за заштиту новинара и представља смртну казну независном извештавању у подручјима где се на све могуће начине спроводе цензура и пропаганда, нарочито од стране фундаменталиста на Блиском истоку“, наводи генерални секретар РСФ-а Кристоф Делоар.
Иначе, ове године су Репортери у свом извештају објединили и професионалне и грађанске новинаре и сараднике медија, који су се досад рачунали засебно.
„Грађански новинари и сарадници медија имају све важнију улогу у производњи вести и информација, посебно у земљама са опресивним режимима и земљама у рату, где је отежан рад професионалних новинара“, додаје се у извештају.
Међу убијенима и пет новинарки
Анабел Флорес Салазар, 32-годишња новинарка из Мексика, која је истраживала организовани криминал за једне новине из савезне државе Веракруз, киднапована је у фебруару. Њено полуголо тело, са везаним рукама и пластичном кесом преко главе, пронађено је дан касније, поред пута.
У Сомалији је у јуну упуцана 24-годишња Салад Осман Сагал, новинарка Радио Могадиша, и то на универзитету на коме је студирала. Нико није преузео одговорност за њену смрт, али се претпоставља да је то учинила исламска побуњеничка војска Ал-Схабааб која је, како се наводи, убила много новинара у тој афричкој земљи.
У бомбашком нападу на минибус приватне ТВ Толо из Авганистана, међу седморо погинулих, три су биле жене. Ову телевизију, као и другу највећу авганистанску телевизију 1 ТВ, талибани сматрају својим „војним метама“.
ИСИС „џелат“ новинарства, Турска највећи затвор
Репортери без граница су објавили и годишњи извештај о броју ухапшених, заробљених и несталих новинара.
У њему се истиче да је током 2016. ухапшено за око шест одсто више новинара него прошле године – 348 њих, од којих је 187 професионалних репортера, 146 грађанских новинара и 15 сарадника медија.
Чак за петину се повећао број ухапшених професионалних новинара, и то нарочито у Турској, земљи коју Репортери називају „највећим затвором за професионалне новинаре“ са преко 100 ухапшених, међу којима је и много жена.
Следе Кина (103), Сирија (28), Иран (24), Египат (27), док их је у остатку света „иза браве“ 125.
Такође, у свету су тренутно заробљена 52 новинара, и сви у ратним подручјима – Сирији (26), Јемену (16) и Ираку (10), што је такође нешто мање него прошле године, а највише њих је заробио ИСИС.
Како истичу Репортери без граница у свом извештају, ти новинари доживљавају „страшну судбину“ – или бивају варварски убијени пред камерама, што се после објављује на друштвеним мрежама, или буду приморани да учествују у пропагандним видео-снимцима терориста.
„Џона Кантлија, британског новинара ухваћеног 2012. године, ИСИС је користио за своју пропаганду. У јулу се појавио веома мршав у њиховом видеу. РСФ осуђује кукавички начин на који је новинар, видљиво ослабљен вишегодишњим заточеништвом, искоришћен у пропагандне сврхе џихадиста“, наводи се у извештају.
Према подацима Репортера без граница, један новинар се води као нестао. То је Жан Бигиримана из Бурундија. Последњи пут је виђен у јуну, у притвору обавештајне службе, а од тада му се губи сваки траг.
Његове колеге су, како се наводи, почеле да истражују његов нестанак и откриле су у реци два тела чија је идентификација, међутим, била немогућа. Нису урађене ни аутопсија ни ДНК анализа јер су локалне власти брзопотезно сахраниле тела.
У тој афричкој земљи, како наводе, влада велика политичка криза, медији се затварају, а новинари су честе мете напада.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.