Вести
05. 12. 2016.
“Време је за паневропски штрајк новинара”
Новинарка из ХР Барбара Матејчић изјавила је да је време да се организује “паневропски” штрајк новинара, јер су притисци на ту професију у целој Европи исти.
Резање трошкова, мултитаскинг, цензура, неоконзервативизам… заједнички су проблеми за све новинаре у Европи, не само за нас овде, већ и у Словачкој, Пољској, Финској…”, казала је Барбара Матејчић на промоцији своје књиге “Како сте?” у Омладинском центру ЦК 13 у Новом Саду.
Према њеним речима, мере штедње у медијима не могу да буду изговор за недостатак истраживачког новинарства.
Књига прича “Како сте?” припада жанру наративног новинарства, у Хрватској је објављена уз помоћ Фондације Хајнрих Бел и доживела је своје друго издање.
У тим причама ауторка се бави проблематиком маргинализованих група, попут Рома, ЛГБТ популације, психичких болесника, особа са инвалидитетом, као и ратним злочинима и положајем Срба у Хрватској.
Барбара Матејчић је казала да је у Хрватској највећа социјална дистанца увек према Ромима, док се на другом месту, у зависности од друштвених околности “смењују” припадници ЛГБТ популације и српске националне мањине, с тим што у последње време азиланти такође заузимају високо место као групација која је изложена нетрпељивости.
Она је објаснила да у причама није желела своје саговорнике да третира ни као хероје нити као жртве, јер је херојство “императив који ужасно оптерећује”, док је код жртава боље приказати њихову снагу и еманципацијски потенцијал.
Једна од прича говори о Бранку Ловрићу, Србину из Осијека којег су 1991. године одвели са кућног прага и ликвидирали припадници снага које је предводио Бранимир Главаш, тадашњи командант одбране Осијека.
Реч је о “селотејп афери”, поводом које је Жупанијски суд у Загребу 2009. године донео пресуду у којој је судски доказано да је убијено најмање осам грађана, седморица Срба и један Македонац, тако што су прво били мучени, а потом су доведени на обалу Драве у Осијеку, где су им пуцали у главу.
Сва тела су касније пронађена у Драви, а руке су им биле везане селотејп траком, једино никада није пронађено тело Бранка Ловрића.
“То се догодило пре 25 година, а те трагедије и неправде и данас трају”, казала је Барбара Матејчић и подсетила да је песуда Жупанијског суда у Загребу поништена и да сада треба да уследи ново суђење које представља нову трауму за породице жртава, нарочито зато што се поставља питање да ли ће ико икада одговарати за те ратне злочине.
Додала је да се Марији, супрузи Бранка Ловрића, рат завршио када су Главаш и његови саучесници осуђени 2009. године и навела да се тој жени и данас повремено дешава да јој на улици у Осијеку добаце: “Четникушо!”.
Збирка се састоји од шест прича, међу којима су “Коловоз у Шарић Струги”, “Једна од сто”, “Обичан дан у Бранимировом животу”, “Осјечка обитељ Ловрић”.
Барбара Матејчић је слободна новинарка и уредница, која се бави друштвеним темама и људским правима. Рођена је у Сплиту, а живи у Загребу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.