Вести
21. 06. 2016.
Љуља
Смајловићки се учинило да јој се заљуљала - фотеља, пак је зашиљила плајваз и у светонедељном броју Ротопаланке објавила ситну књигу под насловом „Мека моћ Политике".
О чему се ради у Љуљиној књизи? Ево о чему.
Оцо Вучић у неком од својих бесконачних обраћања јавности натукнуо да у нашој брдовитој земљи на Балкану постоје „велике државне новине" које он као човек демократије „толерише", иако не би морао јер је бајаги властан да посмењује и управни одбор и уреника/цу, што је уредника/цу бацило у тежак амок, а мене навело да си поставим филозофско питање - да ли бих ја волео да Оцо смени Љуљу.
Ево одговора - не бих. А зашто, то ћу сад да вам образложим. На првом месту зато што Смајловићка - да је било памети - никада није требало да постане глодурка Политике, а кад већ памети није било, онда Смајловићка глодурка треба да остане ад инфинитум јер смо je дебело заслужили.
Сећате ли се можда шта је Мао ЦеТунг рекао оном амбициозном делегату на конгресу Комунистичке партије Кине који беше наумио да му се увуће у дупе благопросравши се на на тему „да се догађају ствари које не би требало да се догађају".
Друже Ванг Чунг Лунг, рекао је Мао, ако се те ствари догађају, то значи да треба да се догађају, јер се у супротном не би догађале.
Следствено се и Смајловићка догодила
Политици (и свима нама) и кад се већдогодила, њеноје легитимно право да премијеру скрене пажњу да је аутократско смењивање управних одбора и уредништава ствар која „пе би требало да се догађа".
Али Љиља не би била Љуља кад легитимитет не би злоупотребила за њену омиљену работу - пансрпско кукумавчење и уваљивања дубара. Какве, рецимо, везе има Вучићева (смем се опкладити фиктивна) намера да смени Смајловићку са Јеленом Милић и Соњом Бисерко, са списком светских државника који су дали интервјуе Политици, са чињеницом да јеВремеод већ некога добило више већ неких пара од Политике, а да је Политикин пројекат „Сачувајмо српски језик и ћирилицу" одгурнут у запећак у корист неког „антисрпског" пројекта.
А какве то теквезе има са НУНС-ом, који је вактиле - Љуља каже „па правди Бога"- оптужио четрдесетак колега за ратнохушкачку пропаганду, па сад „плаћа казне", то је питање на које никада нећемо добити одговор. Нити треба да га добијемо. А ако се питате о каквој то Политикиној „мекој моћи" прича Смајловићка, каквује Љуља Вучићу поруку послалатим насловом, товам могу превести на колоквијални српски. Ево превода: Оцо, Оцо, политичари и политичке гарнитуре су пролазни, а ја, Смајловићка, сам вечна јер ми је мој оцо оставио УНС и Политику у наследство. Па ти сад види. Стисни муда, ако смеш, па ме смени.
Умало да заборавим. Не би било добро сменити Смајловићку јер би на њено место дошао неко трипут гори.
Коментари (2)
Остави коментар21.06.
2016.
pismenost
Možete blatiti Ljiljanu, ali za razliku od vas ona je Novinar, izmedju ostalog, vrlo pismen, ako to danas nešto znači. Vaše lupetanje ne zaslužuje da bude objavljeno ni u najjadnijem tabloidu. Od vas su pismeniji i najlošiji "palanački" novinari.
Одговори21.06.
2016.
MRŽNJA SE MRŽNJIM NE LEČI
Ima ljudi,i treba ih razumeti,koji kad god su pod ‚‚dejstvom",samo nešto povazdan šljeputaju i bivaju veoma zanimljivi i uveseljavajući.Ali,ima naravno i onih,da te Bog sačuva od njihovog dosadnog i nebuloznog lupetanja.Međ ovim drugim,koliko se može videti i zaključiti i nije bitno u kakvom su ‚‚stanju" ako je Ljiljana Smajlović na tapetu.
Одговори