Вести
20. 06. 2016.
Медијска писменост улази у школе?
Некад су родитељи описмењавали децу, сада то све више чине медији, оцена је шефа Департмана за новинарство и комуникологију Филозофског факултета у Нишу професора др Владете Радовића.
Средњошколци се, показало је даље истраживање, највише информишу преко интернета, чак 78 одсто њих.
Медијска писменост као предмет треба да постане део формалног образовања на свим нивоима, јер је данас медијска писменост преузела добар део функционалне писмености, и без ње се једноставно не може, један је од закључака најопсежније анкете која је спроведена у Србији о медијској писмености, коју су урадипи Филозофски фалуктет у Нишу и Медија и реформ центар Ниш.
Истраживање је спроведено у 18 нишких средњих школа, са 3.688 испитаника. У истраживању су учествовали ученици, родитељи и професори школа. Према речима координатора истраживања, Николе Стојановића, истраживање је трајало три месеца, а на питања о медијској писмености учествовалоје 1687 матураната, 1206 родитеља и 795 професора.
"Резултати истраживања показују велику потребу за медијским образовањем и ђака и родитеља и са тим мора да се почне што пре. Демократски процеси захтевају медијски писмене људе", закључио је професор Филозофског факултета, др Зоран Арацки, и додао:
"У глобалној медијској култури, становништво мора да поседује три вештине како би било ангажовано у складу са демократским процесима, како не би било само пасивни посматрач. То су критичко мишљење, самоизражавање и учествовање. Медијска писменост обезбеђује становништву ове вештине, помаже им да боље разумеју политику, учествују у јавном дискурсу и, на крају, да на изборима донесу исправну одлику потпуно и квалитетно информисани".
Преко 55 одсто матураната нишких школа сматрају да су делимично информисани о актуелним дешавањима у Србији и свету. Готово њих 10 одсто, сматра да то за њихов живот није битно или да нису уопште информисани. Четвртина испитаника свакодневно се информише о тим догађајима, један је од резултата истраживања. Средњошколци се, показало је даље истраживање, највише информишу преко интернета, чак 78 одсто њих. Дневне новине и радио су сасвим мало заступљени у свакодневном информисању.
Занимљиво је да испитаници, мада је уврежено мишљење другачије, не прате ријалити емисије и само 1, 3 одсто њих је навело да прати овакав садржај на медијима, док је 79 одсто њих казало да ови садржаји нису предмет њиховог интересовања.
Међу матурантима су најпопуларније серије и филмови. Емисије едукативног типа и докумнетарни програми заступљени су са 20 одсто.
"Некад су родитељи описмењавали децу, сада то све више чине медији", оценио је шеф Департмана за новинарство и комуникологију Филозофског факултета у Нишу професор др Владета Радовић.
"За почетак, у причи о медијској писмености, медији могу да нас подрже у иницијативи за увођење медијске писменосоти у школске програме.
Медији дају готову информацију и ако људи немају ту способност да из тих информација стварају сопствене информације, онда оне постају дисфункционалне. У шуми информација та дисфункционалност се само повећава".
Када се ради о омиљеним медијским личностима, спортисти представљају највећи узор, у 32, 5 одсто случајева, док књижевници представљају узор малом броју нишких матураната, 5, 74 одсто.
У ери интернета, фејсбук је друштвена мрежа која је најзаступљенија међу испитаницима. Међу матурантима је најпопуларнији инстаграм, а 49, 37 одсто испитаника сматра да је повезивање људи основна сврха друштвених мрежа.
За разлику од њих, родитељи и професори их виде као начин ширења информација.
Када се ради о контроли медијских садржаја, 47, 1 одсто средњошколаца сматра да држава треба да контролише тај садржај како би се зауставио проток негативних информација. Велики број испитаника сматра да су уредници медија одговорни за начин извештавања, а да публика у сасвим малој мери може да утиче на то.
На професионалност рада медија знатно је утицала њихова приватизација што је мишљење чак 57, 7 одсто испитаника, док 25 одсто њих сматра да је приватизација довела до демократизације медија и пораста веродостојности њиховог извештавања.
Професори верују да власници медија одлучују о начину извештавања о актуелним догађајима у друштву, а да је приватизација довела до смањења нивоа професионалности.
Забрињавајући је податак да огромна већина испитаника у настави никада није користила нове медијске технологије, нити да их професори подстичу да их користе. Само 29 одсто испитаника сматра да је настава у школама осавремењена.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.