Вести
17. 05. 2016.
Пеца Поповић о феномену Веље Павловића
Човек који из сваког мрака вади бисере
Прича о Вељи Павловићу није још једна балада о ''гиганту новинарства'', омиљеном новинару овог или оног политичара или најдекорисанијем журналисти Србије. Није лако бити новинар у времену када се у ту професију убрајају сви. Просто, ради се о човеку кога одликује људска искреност и новинарска доследнијих какве нису честе у овој земљи.
Због чега је једна повећа урбана секта потрошача медија тако наклоња Вељи? Његов успех и дуговечност емисије ''Ниво 23'' огледа се у ненаметљивости, посебности, непоколебљивости и природности. Разликује се од већине колега и - поготово - колегиница, јер је код њега у првом плану одувек саговорник. Има још једна ситница: увек је добно обавештен о животу и делу свог госта. Нема испразних прича било да се разговара о књизи, изложби, концерту или албуму. У тој емисији увек има много да се чује. Што једном рече Басара: ''Веља јесте ненаметљив, али уопште није наиван. Зна да саговорника наведе да исприча и оно што ни Удби не би рекао.''
Емисију ''Ниво 23'' је осмислио, уређује и води пуне 24 године што је чини једном од најстаријих које се континуирано емитују не само на ТВ Студио Б већ свим нашим телевизијама. То је касни вечерњи термин опуштеног ћаскања са гостима који говоре о култури на ангажован начин као појму ширем и важнијем од политике. Знајући да нашем грађанству треба цивилизацијски квантни скок (напредак одавно већ није довољан) он то чини као последњи од оних великана Студија Б који су Београду давали посебну топлину. У земљи ''чудесно осакаћене културе'', Павловић води драгоцене разговоре управо о култури. Ти разговори су слика онога што смо били, и онога што ћемо, можда, бити.
Концепт је назван по томе што се редакција налази на 23 спрату Београђанке. ''Ниво 23'' је постао и остао ретко место где гост не пролази кроз топлог зеца. Павловићев приступ је другачији. Он се, озбиљно припрема за будући разговор, а кад почне емисија, (увек уживо!) верзиран је, готово експерт за област из које саговорник стиже. Веља је један од ретких посленика медија који својим гостима не забрањује да кажу оно што желе; свог саговорника заиста слуша; у студио доводи људе који су га лично заинтригирали из одређенех разлога не марећи, при том, колико је то добро или не за рејтинг. Аутор је једине емисије на нашим телевизијама која почиње квалитетном музиком и новинар је који има стила, укуса, одмерености и огромно поштовање за сабеседника.
Емисија никада није гањала масовну публику или гледаност. Без намере ка ексклузивности и елитизму, аутор све време пажњу рађе поклања изузетним личностима него "миљеницима гледалаца". Инсистирање на храбрости и моралу сваког госта, од професора и академика, новинара и рокера, до будућих класика и ''инциденталних ликова'' напаћене културе, претпоставља да они редовно носе дозу неспоразума са режимом. Емисија је зато више пута скидана са програма.
''Ниво 23'' је једно од драгоцених сведочанствава и хроника о нама и времену у којем смо живели и живимо. Тако Милан Влајчић мисли да ''од времена Скерлића, младог Винавера и Тина Ујевића, управо је Павловић чувар разбарушеног дијалога, те шумне кошнице асоцијација, како их је назвао велики песник Душан Матић, коју је Београд увек неговао.''
Када неко, усред немаштине суновратних деведесетих, изјави ''боље да радим без пара, него да живим без рада'' то је више од обичног става. То говори о једној мисији, о човеку који упорно, из сваког мрака, вади бисере.
Човек који је ушао у новинарство желећи да пише као Милан Влајчић и Богдан Тирнанић, одавно је нашао своје посебно место у професији. Емисија ''Ниво 23'', која је на програму ''Студија Б'', од септембра 1992, својеврсна је историја не само те станице, свега онога кроз шта је ова београдска Институција морала да прође деведесетих година прошлог века, кроз трауматичну транзицију, до приватизације која је доводи у први ред хора задуженог за пригодне песме. Величина, Веље Павловића огледа се у томе што је у свим тим процесима остао свој чувајући своје гледаоце од општег загађења.
Тај епилог није изненађујући знајући да је као топчидерски клинац гајио идеју да буде филозоф. Читао дебеле књиге и студирао математику, као Кант и Лајбниц, у жељи да се после бави идејама. Пратио стране часописе, путовао, био шампион у веслању, видео поделу света на исток и запад, слободу и неслободу, демократију и тиранију. Припада генерацији препуној индивидуалаца, инаџија, тврдоглавих људи који воде свој живот, без обзира што одавно није модерно од живота правити авантуру. Видевши једном како најобичнији монах на Светој гори има оригиналне идеје и приче које могу дотаћи срце, одлучио је да зађе и остане у свету посвећеника.
Зато деценијама прави драгоцену храну за главу. Непретенциозне емисије, интелигентне, радознале, једноставне, гурманске. Не одустаје од градње освежавајућег атола у океану глупости којима се придаје важност или скреће пажња.
Поред емисије ''Ниво 23'' окренутој људима који се баве културом и градом, Веља је аутор серијала ''Духовници'' посвећеног животу монаха, храбрим личностима способним да прекину живот по диктату околине, да не би издали своје снове и идеале. Правио је и кратке приче ''Незаштићени сведок'' о градским монасима, људима који живе насупрот граду, усамљени у гужви. Коаутор документарца о Тимоти Џон Бајфорду, нашем Британцу.
Препознавач ствари које богате душу и град. Зато неке вредности упорно диже на Ниво 23.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.