Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Кодекс новинара против расизма према избеглицама
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

13. 05. 2016.

Извор: ЕФЈ, НУНС

Кодекс новинара против расизма према избеглицама

Повеља Идомени, коју су иницирали новинари Грчке, добила је име по селу на грчко-македонској граници, у којем се налази камп за привремени смештај избеглица на путу до северне Европе. НУНС објављује текст Повеље.

 

Европска федерација новинара (ЕФЈ) подржала је иницијативу Удружења новинара Македоније и Тракије - ЕСИЕМТХ (Грчка) за усвајање антирасистичког кодекса под називом Повеља Идомени. Повеља је добила име по селу на грчко-македонској граници, у којем се налази камп за привремени смештај избеглица на путу до северне Европе.

ЕФЈ у свом саопштењу подсећа да је циљ Повеље да нагласи друштвену улогу и одговорност новинара у извештавању о мигрантима, азилантима и другим социјално угроженим групама међу мигрантима у Грчкој.

Овај етички документ треба да обесхраби и осуди нетолеранцију, ксенофобију и расизам, који доводе до дискриминације и прогона миграната на основу њиховог порекла, религије, језика, пола и политичке припадности, као и да гарантује право на слободу изражавања избеглица, као и права новинара у обављању њиховог посла.

Повеља Идомени садржи 11 чланова и практичних савета за грчке и стране новинаре који извештавају о мигрантима, из дана у дан добија подршку разних струковних и других организација.

Повеља Идомени

Антирасистички етички кодекс грчких новинара, у даљем тексту “Повеља Идомени” - у име хиљада избеглица које пролазе кроз регион Идомени – проистиче из Кодекса професионалне етике и друштвене одговорности Панхеленске Федерације новинарских синдиката и новинара уније Македоније и Тракије, а посебно из чланова 1, 2, 3, 7 и 8 “Римске повеље” (Европска повеља о правима пацијената из 2002.) као и из етичких кодекса новинара Белгије и Холандије .

Повеља Идомени има за циљ да:

- Очува друштвену улогу новинара у условима који су настали присуством избеглица, миграната, мањина и социјално угрожених група у Грчкој.

- Обесхрабри и осуди климу нетолеранције, ксенофобије и расизма, који доводе до дискриминације и прогона на основу порекла, религије, језика, пола и политичке припадности.

- Гарантује право на слободу изражавања, слободу штампе и права избеглица, миграната, азиланата и беспомоćних друштвених група, у складу са принципима међународног права, Универзалне декларација о људским правима, Европске конвенција о људским правима и Повеља о заштити права деце и малолетника у медијима.

- Обезбеди услове за добровољно ангажовање новинара у обављању њихових дужности.

Члан 1.

Новинари имају обавезу да се понашају према свим грађанима, држављанима и странцима, у складу са принципима једнакости и правичности, без дискриминације на основу националне припадности, земље порекла, религије, пола, расе, језика, политичког уверења, економске ситуација или социјалног статуса.

Члан 2.

Када фотографише, снима и/или разговора са избеглицама, мигрантима, жртвама трговине људима и генерално беспомоćним друштвеним групама, новинар треба увек унапред да тражи сагласност субјекта био/ла он/она избеглица, мигрант или жртва трговине људима, како би се избегло кршење приватности и вређање самопоштовања и личности особе која се фотографише или снима.

Члан 3.

Новинари су дужни да поштују анонимност и да не откривају идентитет припадника беспомоćних друштвених група који су одлучили да буду интервјуисани и скажу своје мишљење у медијима. Откривања идентитета избеглица, азиланата, миграната и жртава трговине људима може да доведе до одмазде против субјеката и њихових рођака у њиховој земљи порекла, од стране државних или недржавних службеника, или криминалних организација. Осим тога, субјекти који долазе из различитих друштвених и културних средина не могу бити свесни динамике светских догађаја и последица њиховог појављивања у медијима.

Члан 4.

Слика или снимак деце и/или млађих избеглица може да сензибилишу јавно мњење о њиховим страдањима, али подразумева и ризик да их подвргне ризику да буду циљани за експлоатацију од стране појединаца и криминалних организација. У сваком случају, акције које могу угрозити и/или ометати емоционално стање малолетника треба избегавати. Новинари треба да се консултују са стручњацима и представницима НВО који раде са децом избеглицама и да, истовремено, настоји да укаже на проблем кроз анализе и конкретне чињенице које илуструју суштину проблема.

Члан 5.
Приликом описивања догађаја који укључују социјално угрожене групе, новинари би требало да се уздрже од употребе стереотипа, уопштавања, упрошћавања, увредљивих карактеризација, чак и ако они одсликавају расположење популације.

У текстовима, као и у насловима, новинари су дужни да користе одговарајуćе терминологију у складу са дефиницијама домаćег и међународног права (избеглица, азиланат, жртва трговине људима, расељени, корисник хуманитарне заштите, имигрант, итд).

Члан 6.

Приликом представљања чињеница, ниједан појединац или група не треба да буду приказани на начин који може да допринесе стигматизацији, социјалној искључености и дискриминацији због његовог/њеног порекла, религије, језика или различитих политичких ставова. Осим тога, ниједан појединац или група не треба да буду приказани на начин који може да проузрокује непотребан јавни интерес, без темељног истраживања и документације.

Стилом, садржајем и језиком и звуком у извештавању и емитовању требало би тежити да се смањују а не повећавају разлике. С обзиром да културна разноликост обогаћује друштво, право различитости се мора поштовати.

Члан 7.

У новинарском тексту или видео прилогу, земља порекла, националност, религија и култура субјекта, помиње се само када је то апсолутно неопходно, односно само када је јасно да је употреба ко од тих података од кључног значаја за документацију прице.

Члан 8.

С обзиром да држава Грчка признаје само постојање муслиманске мањине, док грчке и међународне невладине организације тврде да постоје етничке, језичке и верске мањине у Грчкој које су изложене дискриминацији, медији треба да им приђу са осетљивошћу и дужним поштовањем њихових права.

Члан 9.

Посебну пажњу треба посветити коришћењу бројки, статистике и других доказа у вези са присуством избеглица и миграната у Грчкој.

Члан 10.

У вестима које се тичу избеглица и миграната, треба укључити мишљења актера, чак и ако не знају грчки језик.

Члан 11.

Да би већина новинара одржала критички став против ксенофобије и расизма, потребно им је објаснити шта представља ксенофобија и расизам, ко изражава такве ставове, као и како и зашто их изражава.

 

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси