Вести
10. 05. 2016.
Епидемија опседнутости бројевима: Зашто за националне телевизије није било изборних неправилности
Национални електронски медији, који су главни извор информисања грађана Србије, о запаженим неправилностима – као да не постоје – ништа нису јављали
Да није било избора у Србији не бисмо сазнали да осим обичних и редних, дељивих и недељивих, целих и разломљених, рационалних и ирационалних бројева постоје и „беспрекорни бројеви“.
Изборна комисија била је најближа овој – у великој мери метафизичкој категорији – када је закључила како листи ДСС–Двери да пређе цензус недостаје мање од једног процента или, још одређеније, само један глас. Да се својски трудила да досегне „беспрекорни број“, Комисија је потврдила и тиме што је за пребројавање пар преосталих процената утрошила три пута више времена него за првобитних 98 одсто.
Иако су њени заиста задивљујући напори да се дође до „беспрекорног броја“ због поновљених избора на 15 бирачких места замало оманули, од настојања да се докаже исправност Питагориног учења како су „све ствари само бројеви“ није се одустало.
У томе је најдаље отишла већ пословично услужна ружичаста телевизија која је неколико хиљада учесника протестног збора после првог круга избора свела на десет пута мањи број – на неколико стотина.
Да се опседнутост бројевима ширила као епидемија потврдио је и министар унутрашњих послова који је – у реткој неподударности са поменутом телевизијом – изјавио како је на збору било тачно 1.700 људи. Министар није објаснио како је дошао до тог броја јер се за збор нису куповале улазнице са утиснутим бројевима нити су његови учесници пропуштани кроз левак да би се тако неопозиво тачно знало колико их је било.
Уместо да чујемо оно што нас је највише занимало, на екрану се појавио премијер који је телевизијском аудиторијуму великодушно дозволио да заједно с њим – као у време Тита – ужива у незаустављивом аплаузу својих присталица. Када је – загрцнут од узбуђења – коначно узео реч, помислили смо да има нешто изузетно важно да саопшти. На пример, о томе како је УЕФА одустала од пријема Косова.Тамо, опет, где је тако изричита аподиктичност била не само пожељна већ и неопходна, она је изостала. Када је Јавни сервис најавио да ће у полувремену утакмице Лиге шампиона бити саопштени резултати поновљених избора, очекивали смо да ћемо сазнати да ли је листа ДСС–Двери прешла изборни цензус јер су због утврђених неправилности на неким бирачким местима и неизвесности око цензуса избори и поновљени.
Али не! Премијер је надугачко и нашироко говорио о томе како су – гласајући на поновљеним изборима у још већем проценту за његову странку – бирачи одабрали „част и поштење“ а не „смицалице и лажи“ противника, да би тек на крају, некако узгред и као сасвим неважно, поменуо да је коалиција ДСС–Двери прешла цензус.
Допустивши да се најављени извештај о резултатима избора претвори у монолог премијера, Јавни сервис је прекршио два темељна начела новинарства: најпре тако што је у распоређивању вести ону најважнију преместио на зачеље, али још више тиме што се огрешио о елементарно начело професије, према којем је „вест светиња, а коментар слободан“.
Иако је тако наопаки редослед требало да послужи другој сврси, само је оснажио већ постојећи утисак да је опседнутост бројевима било главно обележје протеклих избора. Да је и сам посвећен тражењу „беспрекорног броја“ премијер је потврдио не само усхићењем због прегршти гласова више на поновљеним изборима већ и подсећањем да је опозиција имала само „један“ приговор и да је и тај „једини“ био неоснован.
На неки начин био је у праву јер електронски медији, који су главни извор информисања грађана Србије, о запаженим неправилностима – као да не постоје – ништа нису јављали.
Сметнули су, при томе, с ума да су њиховим прећуткивањем починили још једну несмотреност јер ће се чак и најлаковернији потрошач телевизијских вести запитати како би било могуће понављање гласања на неким бирачким местима да макар само делимичним увидом у изборну грађу није утврђена основаност приговора.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.