Вести
11. 04. 2016.
Нико више не пише као Дада
У тренутку кад су многи величали војна достигнућа српских паравојних јединица, Дада је писала о томе што је запазила, не штедећи иронију. Ником.
У Србији више нико не пише као она.
Није ни чудо. Такав пркос злу, храброст, независнот скупо се плаћа у свету. Судбина је наплатила и Радислави 'Дади' Вујасиновић. Српска новинарка је умрла 8 априла 1994. Званична верзија гласи да је извршила самоубиство, све друге верзије, у које верују пријатељи и породица, је да је Дада убијена.
За ратне репортаже из Славоније добила је награду Светозар Марковић. Та страст према репортажи, соколово, репортерско око, није могло бити незапажено.
„У Вододериње код Нопсуња је заглављена једна тракторска колона. Један момак по језивој хладноћи, бос до колена стрпљио извлачи један по један трактор. Али како који наиђе поток бива дубљи, промрзла колона ипак промиче. Прво иду они из Батиња на Бастаје и Добре куће. Чак и нађу снаге да се обрадују кад им успе да се исчупају из воде. За нама за прелаз за супротну страну чека војни камион. Онда се стушти у воду још већом брзином, из њега излети по загрбљеним тракторима и приколицама баци нешто ледене воде, блата са точкова, па да нестане уз брдо. Питам се, јел је био неки проблем да се на поток стави сасвим мали понтонски мост, да овај народ ако већ мора да бежи, ове ноћи може бар који километар даље.”
На ратишту је разговарала са већином главних актера тадашњег рата. Нису је избегли ни Војислав Шешељ, ни Радован Караџић, ни Аркан. У тренутку кад су многи величали војна достигнућа српских паравојних јединица, Дада је писала о томе што је запазила, не штедећи иронију. Ником.
О Караџићу
„Караџић политичар, Караџић песник, Караџић психијатар три су лика у основи потпуно идентична. Али, можда о Караџићу као човеку, ипак, најбоље говори његова поезија. Његови су стихови почесто морбидни, поређења бизарна, мисао деструктивна, а спутана баналним римама.”
О Аркану
„Чуло се да је (Аркан) у последње време много нервозан, па на скупштинска заседања уместо једним, како је то до сад чинио, долази са пет џипова. (...)Љубазно сам га замолила да прокоментарише талас насиља, који погађа добростојеће грађане. Нажалост, иначе лепо васпитан и предустретљив народни посланик Ражњатовић обрушио се: „Ако те занима ко је следећи, напиши да си ти и да сам ти ја рекао.” Не знам шта га толико изнервирало. Нисам питала за криминалце него за бизнисмене.”
О Шешељу
„У суштини, сасвим је свеједно због чега је Шешељ решио да цинкари своје бивше савезнике. Прикривање злочина је такође злочин. Потпуно је свеједно да ли је ова предизборна еуфорија уједно и увежбавање наступа у Хагу.”
Након завршетка рата у Славонији, извештавала је из Босне. Кад је почела опсада Сарајева, није издржала, вратила се у Београд.
„Не можеш ти, човече, уз чипс и пиво да гледаш како наша артиљерија сравњује са земљом један град, а да се не запиташ – како би мени, мом детету, болесној мајци, било коме било, да неко седне на Авалу и туче ме одозго. Не можеш ти уз чипс и пиво да гледаш обогаљену децу, мртву децу. Не можеш. Под условом да си човек.“
Нико је није могао лагати
„Мене нико не може да лаже.” Наставила да извештава о политици и мафији до почетка 1994 године.
Питала је: да ли је Србија полицијска држава, ко контролише линију паралелне власти, шта о свему томе каже модерна наука, полицологија, како опозиција као један од ремек-дела службе сад се окреће против ње, предстоје ли велке кадровске промене у милицији или су то само обичне интриге. Аркан је постао човек у центру њене пажње. Презирала је лажњи патриотизам, рат, убијање, манипулисање хисторијом.
Добијала је претње и тужбе. Причала је јавно да се не плаши. Умрла је 8. априла 1994. Захваљући старањима породице, 2003 године организовано је супервештачење, након ког закључено да не може да се искључи могућност убиства. Након пет година у суд стижу нова вештачења, која поново искључују самоубиство као разлог смрти. До дан данас случај није разјашњен.
Осим пријатеља и колега, ретко ко у Србији се сећа Даде. А можда ни не мора. Чини се да будућност је већ свакако настрадала у прошлости. Није чудо што нико не жели да пише као Дада.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.