Вести
11. 04. 2016.
Енди Радок, професор аустралијског универзитета Монаш и аутор књиге „Млади и медији“, говори за Данас
Језик таблоида је језик свакодневице
Језик таблоида, нарочито у Великој Британији је приземан, банализован и заправо своди политичку стварност на свет где је свако приказан као добар или лош.
То се посебно одражава на ситуацију са мигрантима, где се у веома негативном контексту говори о њима. Тим врло приземним и насилним језиком стално се преноси такозвана истина да они одузимају нешто што иначе по природи ствари припада Британцима. Највећи проблем је што таква врста језика доводи до смањења способности саосећања код других људи.
Иначе, језик таблоида је привлачан само из разлога што је то језик свакодневнице. Нисам толико упознат са ситуацијом таблоида у Србији, прича за Данас Енди Радок, професор аустралијског универзитета Монаш, истакнути стручњак теорија масовних комуникација и аутор књиге „Млади и медијф, коју је издала издавачка кућа Клио.
• Да ли таблоиди доприносе повећању агресије код младих?
- Не мислим да је толико важан њихов утицај на ниво агресије код младих, колико је важно то што таблоиди утичу на формирање њихових ставова према другим људима и друштву у коме живе.
• Сведоци смо пораста екстремизма широм света. У којој мери су таблоиди допринели екстремним ставовима младих?
- То је можда и најважније питање о коме треба да размишљамо када говоримо о утицају медија. Проблем је што стално размишљамо о радикалним ставовима младих, а заборављамо да језик таблоида веома неповољно утиче на публику уопште, зато што доводи до формирања сумњичавости да ће имати негативан став према било коме ко је другачији од њих. Медији свакако доприносе јачању радикалних ставова.
• Да ли су медији, конкретно таблоиди, одговорни за нарушавање свих друштвених вредности?
- Свакако имају утицај на формирање система вредности јер се многи прво окрећу њима када хоће да успоставе неку спознају о свету око себе, али с друге стране не може се рећи да медији срозавају систем вредности, јер су они само интегрални део друштва. Слику о вредностима нисмо добили из медија него су те вредности формиране негде другде, а медији су једноставно пратили тај ток. Не видим у медијима извор одговорности за лоше вредности у друштву.
• Током вашег боравка у Србији имали сте низ предавања о медијској писмености. Какви су утисци?
- Изненадило ме је колико људи који се стручно не баве тиме озбиљно размишљају о овој теми, колико желе да се укључе и колико су свесни моћи коју медији имају. Треба знати да је медијска писмености важан део политичког система и да је она заправо политичка писменост.
Млади воле познате
• Које садржаје млади најпре усвајају?
- Занимљиво је да се по питању медијског садржаја који млади најрадије користе ништа није променило. Увек су им били интересантни популарни бендови, познате личности, филмови којеволе, само што то сада више користе путем медија који су преносиви. У Новом Пазару смо ових дана присуствовали ситуадји када су млади, углавном девојке, чекаледа се фотографишу са турским глумцем који је био у посети овом граду. Тако је било и пре 50 година са Битлсима. Дакле, и поред нових тенденција у медијима, понашање младих према познатима се није променило.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.