Вести
29. 03. 2016.
Захтев да грађани прате ток свог новца назван опструкцијом
Реакцију Локалног антикорупцијског форума на одбијање Комисије за медијски конкурс да дозволи присуство грађанског посматрача, градске власти Ниша назвале "опструкцијом" и "притиском на независну комисију".
У непотписаном саопштењу које је синоћ објављено на званичном сајту Града, за које је нејасно да ли су га написали градска Управа за културу или кабинет градоначелника се не објашњава зашто је одбијено присуство грађанског посматрача у Комисији која треба да медијима расподели 68 милиона динара пореских обвезника, већ се поставља низ питања.
Зашто се баш у Нишу врши толики притисак на рад стручне комисије и какви интереси стоје иза покушаја да се опструира Конкурс за суфинансирање медијских пројеката од јавног интереса за грађане Ниша? - једно је од питања у овом саопштењу.
У ЛАФ-у, телу које је Скупштина града формирала да би спроводило Локални план за борбу против корупције, кажу да они само испуњавају обавезе из Локалног плана, а не "врше притисак" на рад Комисије.
Грађански посматрач је демократска институција оличена у појединцу који се бира из реда компетентних особа у одређеној области. Он представља грађане - наглашавају у ЛАФ-у.
У градском саопштењу пише и да је коорднинаторка ЛАФ-а Зорица Миладиновић у сукобу интереса јер је запослена у листу "Данас" чији се оснивач "Дан граф" пријавио на нишком медијском конкурсу.
Међутим, ЛАФ одговара да се "Зорица Миладиновић писаним путем изузела из ангажовања у овој ствари, на начин који предвиђају интерни акти ЛАФ-а".
Подсетимо, један он чланова трочлане Комисије Петар Јеремић, који је изабран на предлог Коалиције новинарских и медијских удружења, у суботу је напустио седницу због тога што преостала два члана - шеф Департмана за новинарство Филозофског факултета у Нишу Владета Радовић и "медијски радник" Драгољуб Гајевић нису подржали присуство грађанског посматрача.
Шта се финансира?
У спорном саопштењу на сајту Града се одбацују оптужбе ЛАФ-а да Комисија за оцену пројеката ради ван очију грађана и закључује да је "процес суфинансирања медија у Нишу потпуно транспарентан".
Међутим, Законом о јавном информисању који се примењује од 2015. године, изричито је забрањено "финансирање медија", већ је дозвољено искључиво суфинансирати производњу медијског садржаја, односно "јавног интереса у области јавног информисања".
Прозван и БИРОДИ који за који кажу да "заговара опструкцију"
Аутори овог саопштења доводе у питање и "интерес невладине организације БИРОДИ" називајући је "београдском организацијом" која се "представља као покровитељ ЛАФ-а и већ месецима заговара опструкцију и тражи поништење градског конкурса за информисање".
У БИРОДИ-ју, организацији која је систем са борбу против корупције покренула у 13 градова у Србији, кажу да је овакво саопштење доказ њихове тезе да "корумпирана држава не жели да се бори против корупције".
Држава оне који су јој поклонили Локални план за борбу против корупције, а што је требала да донесе још 2006. године, и који своје време и знање поклањају борби против корупције, види као непријатеље - кажу у БИРОДИ-ју.
Зато из ове организације "моле градоначелника Зорана Перишича да објави да ли је Биро за друштвена истраживања дозвољен" у Нишу и обзнани ко је аутор "нетипичног медијског садржаја, чији рад плаћају грађани Ниша."
БИРОДИ и Медијска коалиција, коју чине НУНС, УНС, НДНВ, АНЕМ и ЛП, траже формирање нове комисије и изражава забринутост због намере Града да се и ове године значајан износ новца из градског буџета расподели на недовољно транспарентан начин.
И прошле године је овај конкурс изазвао реакције јавности јер су тада две трећине од 50 милиона динара су добили медији у власништву породице Радомировић. И тада грађанском посматрачу није било дозвољено присуство.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.