Вести

29. 03. 2016.

Аутор: Зоран Б. Николић и Светлана Палић Извор: Фондација Славко Ћурувија

Шта ко види у „мрклом мраку“

Детаљи предаје белог голфа Ратку Ромићу у „мрклом мраку“ поред Друге управе РДБ у Улици кнеза Милоша нису расветљени ни 10 месеци после почетка суђења. Док један сведок каже да је видео двојицу људи током примања голфа, други је сигуран само за Ромића. Зашто трећи припадник Службе тврди да је присуствовао предаји голфа када друга двојица кажу да није? Нејасно је да ли је још људи било у том комплексу, за који Радоњић каже да је имао чувар.

 

У понедељак су у Специјалном суду, на суђењу за убиство новинара Славка Ћурувије, сведочили Љубиша Драговић и Небојша Грујић, радници прве смене Деветог (пратећег) одељења београдског центра Ресора државне безбедности (ЦРДБ). Иако сами немају никаква непосредна сазнања о убиству – а обојица су тврдили да их сећање после 17 година од догађаја не служи баш најбоље – они су помогли да се разјасне неке контрадикторне тврдње изнете раније током суђења.

Прва смена је на дан убиства, 11. априла 1999, пратила власника Дневног телеграфа до нешто пре 16 сати. Тада је предала дужност колегама из друге смене, који су праћење прекинули убрзо, непосредно пред убиство у пролазу зграде у Светогорској 35, у којој је Ћурувија становао. Убиство је, према оптужници, извршено између 16.38 и 16.45 тог дана.

На Славка Ћурувију је, према оптужници, пуцао Мирослав Курак, трећеоптужени у овом поступку, у чему му је, како је наведено, помагао Ратко Ромић, тадашњи главни инспектор Друге управе РДБ. Као организатори злочина оптужени су тадашњи највиши руководиоци Ресора државне безбедности, начелник Радомир Марковић и први човек београдског центра РДБ Милан Радоњић.

Нити зна шта је возио, нити кога је видео

Љубиша Драговић, возач у првој смени, о самом догађају није могао ништа да каже, али је по сопственом тврђењу, као и ранијем сведочењу шефа његове смене Драгана Павића, присуствовао предаји белог голфа 3, из возног парка Деветог одељења, за који је у оптужници наведено да га је у време убиства користио трећеоптужени Ратко Ромић. Неки од сведока тврде да су га видели у околини Ћурувијиног стана у данима када је тајно праћен убијени новинар.

Ромић је у истрази потврдио да је користио тај аутомобил, али само 7. и 8. априла, због квара на аларму на службеном реноу. Он тврди да је 8. априла, пошто је квар отклоњен, бели голф вратио.

Драговић, који се многих детаља није сећао, али је остао при исказима датим у истрази, присетио се да је бели голф користио он, али га је давао и другим колегама „према потребама посла“.

Драговић је бели голф поново преузео месецима касније, у гаражи РДБ-а у Нишкој улици, у идентичном стању у којем га је предао. Само је у возилу нашао брошуру неког зимовалишта, не сећа се да ли је то била Тара или је био Златибор

Сведок је објаснио да га је у једном тренутку позвао Драган Павић и саопштио да бели голф треба да предају „оперативним радницима“. Драговић није могао да се сети тачног датума када се то десило, али је био сигуран да је то било после почетка НАТО бомбардовања, а пре последње туре праћења Ћурувије, које је спровођено, како сам сведок каже, „два-три дана“.

Љубиша Драговић тврди да се са Павићем договорио да се те вечери нађу у Узун Мирковој улици, одакле су отишли у комплекс МУП-а Србије у Кнеза Милоша 103, где се до бомбардовања налазило седиште РДБ-а, које је у том тренутку већ било погођено. Драговићев и Павићев исказ се у неким детаљима не слажу, па је тако Павић тврдио да су се нашли код Хитне помоћи, дакле знатно ближе месту предаје возила.

Сведок се сећа да су он и Павић путовали у два аутомобила, један у Драговићевом голфу, а други у Павићевој ланчи, али се не сећа ни ко је возио који ауто, ни ко је ишао први, а ко други, па ни којим су се редом паркирали кад су стигли на одредиште.

Сећа се да је био „мркли мрак“ и да у бомбардованом комплексу није било никога на видику. Паркирали су се поред зграде у којој је тада, како је касније приликом испитивања објаснио оптужени Милан Радоњић, било седиште Друге управе РДБ. Ратко Ромић је био радник управо те управе.

Препознатљивост белог голфа

Радоњић је оспорио и тврдњу да „није било никога“, доказујући да су и у то време биле рампе на свим улазима у комплекс МУП-а, као и чувари који су легитимисали придошлице. Драговић се с тиме сложио.

Он је рекао да је приликом примопредаје седео у ланчи и са удаљености од десетак метара гледао како Павић среће два мушкарца која Драговић није познавао, а у мраку их није најбоље ни видео, али је видео да су била двојица. У Павићевом исказу каже се да је видео само једног мушкарца, а да је од другог само чуо кораке у мраку.

Драговић је посведочио да се Павић са бар једним од мушкараца руковао и да му је предао кључеве голфа и, претпоставља Драговић, колску књижицу, у којој се евидентира пређена километража и потписом потврђује ко је направио ту километражу. Када је ушао у ланчу, Павић му је рекао да је голф предао Ратку Ромићу, чије је име, очигледно, било општепознато међу радницима РДБ-а.

Драговић је бели голф поново преузео месецима касније, у гаражи РДБ-а у Нишкој улици, у идентичном стању у којем га је предао. Само је у возилу нашао брошуру неког зимовалишта, не сећа се да ли је то била Тара или је био Златибор. У међувремену то возило није видео нигде, па ни у зони праћења Ћурувије.

Сведок се сећа да су он и Павић путовали у два аутомобила, један у Драговићевом голфу, а други у Павићевој ланчи, али се не сећа ни ко је возио који ауто, ни ко је ишао први, а ко други, па ни којим су се редом паркирали кад су стигли на одредиште

Сведок је остао при свом исказу и кад му је предочена изјава Ратка Љубојевића, једног од шефова смена Деветог одељења, који је једини пред судом тврдио да је баш он са Драганом Павићем предавао голф Ромићу, а да је са Ромићем тада био Франко Симатовић, бивши командант Јединице за специјалне операције.

Љубиша Драговић је оповргао и сведочење Драгана Бакшуновића, колеге из друге смене. Бакшуновић је, сведочећи у фебруару, рекао:

„Видео сам бели голф дан-два пре убиства како пролази Улицом Илије Гарашанина и скреће наниже, у Таковску. Познавао сам тај ауто, њега је годинама дужио мој пријатељ Љубиша Драговић. У том тренутку нисам томе поклањао пажњу.“

Он је објаснио да је поменути голф имао две специфичности по којима га је препознао:

„Фалила му је украсна лајсна на левим задњим вратима, а имао је и необичне фелне, каквих у то време у граду није било много“, рекао је Бакшуновић.

Драговић је у понедељак категорично тврдио да голф који је он користио није имао баш никакве специфичности, укључујући и фелне, а да му јесте недостајала лајсна на задњим вратима, али са десне стране.

„То оштећење сам ја направио, ударио сам у контејнер“, признао је Драговић.

Кад се завршила прва смена?

После Драговића је сведочио Небојша Грујић, „пешак“ из прве смене, који је на дан убиства последњи из своје смене остао на терену, да би другој смени показао Ћурувијину „везу“, мушкарца са којим се Ћурувија срео током шетње Кнез Михаиловом, па је требало праћењем утврдити о коме је реч.

Грујић је објаснио да је испред кафане „Коларац“, у којој су се у том тренутку налазили и Ћурувија са Бранком Прпом и „веза“, али за засебним столом, сачекао да непознати мушкарац изађе и показао га Горану Милутиновићу, колеги из друге смене, који је наставио његово праћење. После тога се придружио колегама који су писали извештај и отишао кући, а за убиство је сазнао тек сутрадан, када је дошао на посао. Грујић се данас не сећа готово ниједног детаља.

Није се сетио ни разговора који су он и Бакшуновић водили са Ратком Љубојевићем. Љубојевић је, у сведочењу датом у јануару, рекао:

„Неко време након убиства сазнао сам од радника да је бели голф виђен тог дана у близини (Ћурувијиног стана) и тражио сам да се то стави у допуну извештаја. То сам чуо од Драгана Бакшуновића, који ми је рекао да му је то пренео колега Небојша Грујић. Звао сам их да допуне извештај, а они су онда рекли да је то видео Александар Радосављевић. Кад сам питао Радосављевића, он је рекао да први пут то чује… Они никада нису потврдили да су видели бели голф, због тога није писана допуна извештаја.”

Радосављевић је у свом фебруарском сведочењу час тврдио да је видео фамозни голф, а час да није. Изрекао је тада и многе друге нејасне и неповезане тврдње, које се нису слагале ни са изјавама свих других сведока, ни са наводима оптужнице. Тако је тврдио да је праћење Ћурувије прекинуто још у првој смени, и то негде око 11.30. Оба сведока која су сведочила у понедељак то су и демантовала.

Суђење се наставља данас, сведочењима још тројице радника прве смене Деветог одељења.