Вести
28. 03. 2016.
Маја Вукадиновић: Медијска маргинализација културе
Културолог и аналитичар медија Маја Вукадиновић истражује медијске феномене, али и однос културе и медија. За портал Интервју каже да је много тога утицало на стање у медијима у Србији, да власт треба да инсистира на поштовање медијских закона и подстиче медијско предузетништво.
Шта је све допринело лошем стању у медијима?
Странице би могле бити исписане о томе шта је све утицало на стање у медијима у Србији. Најпре, новинарство је деградирано. Многе редакције и новинари који се и даље баве овим, некада веома уважаваним занимањем, једва преживљавају. Бројни су напустили професију из економских разлога и због различитих притисака на медије. Аутоцензура је већ постала опште место. Приватизација медија, посебно локалних, довела је да многи остану без посла, док су капитал и идентитет већине нових власника у најмању руку сумњиви.Невеселој слици доприноси непоштовање медијских закона, закаснела примена прописа или недовољно добра решења – као у случају телевизија које емитују ријалити. Такође, мало је традиционалних медија који данас имају кредибилитет. Чак и они који су некада сматрани светионицима квалитетног извештавања, утопили су се у комерцијалну уређивачку политику својих власника и тиме изгубили идентитет. Многи медији својом уређивачком политиком личе једни на друге, а публика вероватно има утисак да јој се из различитих извора сервирају исте, у великој мери строго контролисане информације.
На све наведено највише је утицао однос свих власти после 2000. године према медијима, као и став медијских власника о томе какве би садржаје требало пласирати.
Где су у Србији границе слободе говора, може ли свако јавно да каже оно сто мисли и какве су последице тога?
Свакој власти одговара да има одређена “острва слободе”, како би се стекао утисак да је јавна критика могућа и пожељна. Али, не би требало да се заваравамо тиме што можемо да гледамо емисију “24 минута”, читамо колумне Драже Петровића и посматрамо стварност у огледалу Њуз нета. Позитивних примера има још, али генерално, не може свако да каже шта мисли, а поготово да прође некажњено, што обично подразумева провлачење нечијег лика и дела кроз таблоидно блато. Најсвежији пример је напад омиљеног таблоида на уредника Крика-а.
Ко и како може и треба да побољша стање у медијима у Србији?
Моћ да побољшају стање у медијима, наравно, имају људи на власти. За почетак, они то могу да учине инсистирањем да се медијски закони поштују. Идеалистично би било очекивати да ће (било која) власт стимулисати истраживачко новинарство. Држава би требало да подстиче медијско предузетништво, пре свега у онлајн сфери. Медијски професионалци могли би сами да учине много тога, а пре свега да буду солидарнији. Свако сам са собом треба да разлучи да ли ће се повиновати (ауто) цензури, па и по цену да напусти професију. Што више буде оних који свој посао обављају часно и професионално, веће су шансе да се и укупно стање у медијима бар у извесној мери поправи.
На који начин унапредити позицију културе у медијима?
Бољи третман културе у медијима директно зависи од односа државе према култури – а она је као област маргинализована. Дакле, да би култура у медијима била више заступљена, она мора да буде препозната као приоритет у друштву. Такође, када тржиште не буде главно или једино мерило вредности, биће више места за квалитетне културне садржаје. Културу у медијима, бар у онима у којима она заузима видљиво и важно место, треба много више промовисати. Ако се већ са свих страна промовише шунд сваке врсте, они који пласирају културу у медијима, морају то да чине много промишљеније и, морам да кажем, агресивније. Живимо у таквом друштву и таквим временима да оно што је истински вредно у свакој области, па и култури, мора да “вришти” за пажњу да би било примећено. Зато је бољи маркетинг културе у свим озбиљним медијима апсолутно неопходан.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.