Вести

28. 03. 2016.

Аутор: Дино Јахић Извор: media.ba

Таблоидом против здравог разума

Тешко је говорити о слободи медија када се многи новинари не усуђују постављати питања на конференцијама за штампу. Они који се одваже понешто истражити и објавити о најмоћнијим људима у Србији завршавају на насловницама таблоида и проглашавају их за државне непријатеље.

Посљедњи напади на Мрежу за истраживање криминала и корупције (КРИК) и њеног уредника СтеванаДојчиновића никако се не смију посматрати као изолирани инцидент. Дешавали су се и у прошлости и дешаваће се опет – чим истраживачки новинари у Србији открију информације које не иду у прилог владајућим структурама.

До сада се прича одвијала по истој матрици – новинари би најприје објавили текст о криминалу или корупцији, у које су неријетко умијешани функционери и политичари, а затим би се догодиле оштре реакције и напади таблоида. Овога пута КРИК се нашао на удару након најаве да ће истраживати имовину функционера, иако ниједан текст још није објављен. Предњачио је провладин таблоид Информер.

Дојчиновић каже да су га изненадили напади прије објављивања текста: „Ми смо морали, сем што се бавимо причом и да се бранимо од напада и тражимо подршку. Доста нам је то енергије појело, али нисмо дозволили да се наруши наш рад”.

Објашњава да није сигуран шта је био мотив: “Можда су покушали да нас застраше да одустанемо од теме коју истражујемо. Можда знају да нас не могу спречити, па се обраћају само својој публици код које покушавају да ме дискредитују пред наша надолазећа открића. Можда је ово порука изворима да се удаље од мене и институцијама да нам не достављају податке, као и другим новинарима да не таласају. Можда је све ово заједно.“

У свим таквим случајевима истраживања се покушавају дискредитовати означавањем истраживачких новинара као страних плаћеника и непријатеља премијера Александра Вучића, српског друштва и државе. Објављивањем информација које уопште нису релевантне за саму тему истраживања, релативизују се њихова открића и фокус се пребацује на њих саме, уз прављење конструкција и измишљотина.

Хронологија напада

Све је почело у сриједу 16. марта, када је уредник Информера Драган Ј. Вучићевић у јутарњем програму телевизије Пинк оптужио Дојчиновића да припрема „најстрашнију и најпрљавију кампању“ против премијера Србије Александра Вучића и његове породице.

То се већ догађало неколико пута – Вучићевић би гостујући на Пинку хистерично најављивао хаос, државне ударе и нападе на премијера. И његов Информер и Пинк на коме води емисију „Тешка реч“ пружају неупитну подршку владајућој Српској напредној странци и њеном лидеру Александру Вучићу.

Вучићевић је на Пинку, између осталог, рекао да се на челу КРИК-а налази Стеван Дојчиновић који се лажно представља као новинар и који информације добија од мафијаша и криминалаца. Инсистирао је на томе да новинари КРИК-а припремају текстове о имовини премијера Вучића и његове породице, наводећи са великом прецизношћу детаље о њиховом истраживању.

Сутрадан је Информер објавио текст са насловом „Мафија удара на породицу Вучић“, уз Дојчиновићеву фотографију са човјеком за кога наводе да је осуђивани нарко-дилер. Фотографија је слабијег квалитета и очигледно је направљена на улици, од некога ко је пратио Дојчиновића. Сљедећег дана Дојчиновић је означен као садомазохиста и сарадник страних обавјештајаца, да би га у наредном издању означили и као терористу.

“Информер је у текстовима изнео тачне детаље око тога шта истражујемо, шта смо сакупили, коме смо се обраћали, чак и шта је био радни наслов нашег текста. Јасно је да то није био рад новинара Информера. Неко време колеге и ја смо уочили да нас одређене особе прате, сликају на улици, по ресторанима. Убеђени смо да обавештајна агенција надзире наш рад и прислушкује наше телефоне”, рекао је Дојчиновић који најављује тужбу против Информера.

Његове фотографије објављене у Информеру прави су примјер како се било која тачна информација, стављена у погрешан контекст, уз непримјерене квалификације и оптужбе, може злоупотријебити с циљем дискредитације нечијег рада. Донекле је разумљиво да неки не могу разумјети и прихватити то што Стеван „виси на кукама“, али да ли то заиста руши његов новинарски кредибилитет? Да ли то мијења податке из његових истраживања? Наравно да не, али јасно је да се управо то жели постићи.

Увреде као начин комуникације

Информер је био најгласнији у нападима, али није био једини. Петар Луковић у тексту објављеном 22. марта на порталу Е-новине пише: „Монтирана полицијска инсталација из Крушевца, неписмени и заумно ретардирани Дојчиновић Стеван“ и додаје: „Гебелс је био у праву; кад год у Србији чујем термин ’Истраживачко новинарство’ хватам се за пиштољ.“

Луковић годинама објављује увредљиве текстове против КРИК-а, Балканске истраживачке мреже (БИРН), Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС), те њихових новинара и уредника.

Дојчиновић каже да му репутација ипак није угрожена: „У текстовима су побројали ликове који везе немају са радом на овој причи и направили конструкцију. Оптужили ме да сам сарадник мафије, шпијуна, чак и терориста, а онда и са личним нападима да сам садомазохиста. Можда су успели да ме дискредитују у једном ужем кругу читалаца Информера, али не у широј јавности. Људи ми се јављају на улици, по кафићима, ресторанима, пружајући ми подршку. Пуно колега нам је дало подршку.“

Из Асоцијације онлине медија поставили су питање како су информације о томе шта КРИК истражује дошле до Вучићевића, наводећи да је јасно како „је циљ ових напада гушење медијских слобода и дезавуисање истраживачких центара који отварају питања корупције у самом врху власти“.

Независно удружење новинара Србије (НУНС) позвало је на бојкот Информера и затражило од полиције да истражи потичу ли информације из овог листа од државних органа.

Као одговор, у колумни од 19. марта, са насловом „Случај шефа НУНС: Чибе, бре, џукело!“, Вучићевић је написао: „Уважени Светислав Басара својевремено је написао да глодур ’Времена’ Драгољуб Жарковић има велики проблем јер, како год да се намести, на коју год страну да се окрене - види му се пичка. Тај сам ’басаризам’ накнадно ја искористио у одговору газди ’Курира’ написавши да скраћени Аца Родић нема ’Басарин проблем’ - он, наиме, јесте пичка! Логично, управо ове новинарско-гинеколошке ’стилске вежбе’ присетио сам се ево и сад кад сам сео да отпишем председнику НУНС Вукашину Обрадовићу. Логично, зато што је дотични - најстрашнија пичкетина!“.

КРИК се нашао на удару и крајем 2015. године, након што су објавили серију текстова о становима у Бугарској са којима је повезан градоначелник Београда Синиша Мали, али и недавно, послије писања о министру здравља Златибору Лончару. Притисци су постали свакодневница истраживачких новинара у Србији.

Ранији случајеви

Почетком 2015. године новинари БИРН-а објавили су текст у коме наводе да је Електропривреда Србије посао санације најзначајнијег рудника угља у држави додијелила конзорцијуму без искуства, чиме је повећана цијена тог посла.

БИРН је тада дошао на жесток удар провладиних медија и владајућих стуктура, на челу са премијером Вучићем, који их је на конференцији за медије означио са: „они који су добили паре од господина Девенпорта и ЕУ да говоре нешто против Владе Србије. Тим лажовима реците да су опет лагали.“

Кампања која је тада вођена против БИРН-а била је једна од најжешћих али свакако не и прва. Половином 2014. године, неколико дана након што је БИРН објавио анализу нацрта тајних уговора Аир Србије и Етихада, као дио заједничког пројекта са ЦИНС-ом, у Информеру је објављен текст са насловом: „Вучић отказао одмор због ’шпијуна’ у хотелу“. Шпијуни су, наравно, били „сумњиви типови, наводно новинари ЦИНС-а и БИРН-а“, који су приморали премијера да откаже љетовање јер су изнајмили собу поред његове.

Слободан Георгиев, новинар и координатор БИРН-овог истраживачког тима, тада је рекао: „Каква је то тема где иду новинари ЦИНС-а и БИРН-а на море? Две организације за које заправо знају људи који се професионално баве новинарством, а шира јавност не зна. Када их представиш, онда их ставиш у тај ужасни контекст шпијуна, страних плаћеника и домаћих издајника. Наравно да се нико не осећа добро када га ставе, макар и такви ликови, у такав контекст“.

У то вријеме Информер је писао и о финансирању ЦИНС-а и БИРН-а, наводећи да ЕУ тајно финансира новинаре по Србији и да те двије организације “крију своје тајне уговоре са Европском комисијом“.

Поново замјена теза – нису спорни тајни, потенцијално штетни уговори које је држава склопила, није спорно како се троши новац пореских обвезника Србије, него је спорно како се финансирају истраживачки новинари. А они новац добијају на јавним конкурсима, на које може аплицирати било ко. Није очито спорно ни то што, од истих тих донатора, нпр. Европске уније или страних амбасада, држава добија знатно веће износе новца: за санацију штете од поплава, унапређење инфраструктуре итд. По логици коју користи Информер, испада да је и држава страни плаћеник. 

У новембру 2015. године Информер је поновио причу о страним плаћеницима, објављујући фељтон о финансирану КРИК-а, БИРН-а и ЦИНС-а, наводећи да „Европска комисија директно финансира рушење премијера Александра Вучића и активно ради на изазивању хаоса у Србији“.

Поново су објављени подаци о финансирању три организације – који ниједног момента и нису били тајни али су представљени као такви. Забрињавајуће је да су тада кориштени принт сцреенови компјутерског програма у који су увид могле имати само те организације, њихове банке и евентуално неко ко вршни надзор над њима.

На који начин функционише рад Информерових новинара најбоље је објаснио Бранко Чечен, директор ЦИНС-а: „Након получасовног разговора, у којем сам јој детаљно објаснио како се финансирамо, како немамо новца, како нико није запослен, како је наше трошење новца под врло строгом контролом, како функционишу конкурси код донатора и како РТС добија новац на истим тим конкурсима сасвим редовно, објавила је само оно што је одговарало тези њеног листа – да смо страни плаћеници који добијају огроман новац из инострансва да раде против своје владе. Ниједну чињеницу и готово ништа од свих информација које сам рекао нису објавили. Поред текста била је најгора моја фотографија коју је фотограф успео да сними.“

Овај текст је објављен у партнерству са a Osservatorio Balcani e Caucaso за пројекат  European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF) и суфинансиран средствима Европске комисије. Аутори публикације су одговорни за њен садржај и ставови који су у њему изнесени ни на који начин не одражавају ставове Европске комисије.