Вести
21. 03. 2016.
Нема казне за злоупотребу државних функција током изборне кампање
Апсурдно је да РЕМ не може да санкционише злоупотребу вршења државне функције промовисањем неке изборне листе током изборне кампање. За то је у време избора надлежан Надзорни одбор Скупштине Србије, који посланици нису ни формирали
У свакој земљи у којој институције функционишу, а радно способно становништво савесно обавља свој посао, почетак предизборне кампање спремно би дочекали сви, укључујући и медије и надлежна регулаторна тела.
Било би потребно да уредници и власници електронских медија само завуку руку у своје стварне или електронске фиоке и консултују припремљена документа, док би регулаторно тело, као сваки љубазни организатор, подсетило учеснике игре на актуелна правила.
Поготово због тога што је јуна 2015. на снагу ступио (нови) Правилник о обавезама пружалаца медијских услуга током предизборне кампање.
Пошто код нас у Србији ништа од наведеног није случај, првих десет дана предизборне кампање већина електронских медија, националних и регионалних и локалних, радила је како је стигла, вероватно се присећајући праксе са избора 2014.
Тек када је Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ, раније РРА) због учесталих позива редакција схватило да медији или нису прочитали нови правилник или се слабо у њему сналазе, решило је да им помогне, па је 17. марта, тринаест дана након расписивања избора, организовало пригодан скуп на којем им је дало потребна разјашњења.
Истога дана регулаторно тело је на свом сајту, у рубрици „Најчешћа питања“, објавило и најважнија упутства за понашање медија током предизборне кампање, док је текст Правилника, који је до тада био „скривен“ међу бројним другим документима, окачио на ударно место.
Сматрајући да су медији дужни да познају своје законске обавезе, РЕМ је овај пут, за разлику од претходних избора, закаснио и са подсећањем на обавезу поштовања Општег обавезујућег упутства које се тиче несметаног информисања гледалаца с оштећеним слухом (из 2014).
То је учињено тек 14. марта, тако да су гледаоци који могу да прате програм само уз помоћ знаковног тумача или титла, због немара неких пружалаца медијских услуга остали ускраћени за првих десетак дана предизборне кампање.
Сигурно највеће изненађење у новом правилнику јесте то да више нема дугачких плаћених термина које су странке најчешће користиле у финалном делу кампање за приказивање завршних страначких скупова и митинга. Уколико странка и закупи термин код неког емитера, садржај који се приказује третира се као политичка огласна порука, која, по закону, у току једног сата не може да буде дужа од 12 минута на комерцијалним каналима ни дужа од шест минута на каналима јавног сервиса.
Додуше, експлицитна одредба да више нема плаћених термина у предизборном програму не може се наћи нигде у Правилнику, па утолико није ни чудно што је ова новина изненадила и медије и партије. Није то било непријатно за све, поготово не за странке које се налазе у тешкој финансијској ситуацији, што је практично случај са већином опозиционих странака.
Од ретких експлицитних одредаба које се тичу недозвољеног понашања из Правилника треба издвојити забрану да се „прикривено емитује предизборни програм у виду информативног или друге врсте програма“; забрану да се „емитују играни, документарни, забавни програмски садржаји у којима се појављује функционер или истакнути представник подносиоца изборне листе или кандидат“, али само ако је емисија произведена у последњих годину дана; као и забрану да се функционер или кандидат са изборне листе појављује у улози „водитеља, спикера, репортера“.
Такође, „забрањено је користити учешће деце и малолетника у програму у политичке сврхе“, што је забрана која је стално на снази, па и у предизборној кампањи, а која се налази у једном другом правилнику који се бави заштитом права малолетника.
Правилником се прецизира и да приказивање предизборног програма није дозвољено електронским медијима који у свом програмском елаборату нису предвидели емитовање вести и информативног програма, док је политичко оглашавање забрањено на каналима чији је програм намењен искључиво деци и малолетницима.
Емитери имају обавезу да обезбеде подједнаку заступљеност подносилаца листа и кандидата када извештавају о њиховим предизборним активностима, као и да представљање изборних листа и кандидата чине „равномерно и без дискриминације“. Такође, дужни су да обезбеде да се политичке огласне поруке свих заинтересованих подносилаца листа емитују „под једнаким програмским, техничким и финансијским условима“.
Уколико током кампање дође до злоупотребе државних функција како би се промовисала одређена листа и кандидати, у РЕМ-у прецизирају да они могу да констатују такав прекршај, али не и да га санкционишу, пошто је за то надлежан Надзорни одбор Скупштине Србије, чији се чланови по Закону о избору народних посланика бирају на предлог Владе и Скупштине.
Међутим, овакав одбор, чији је задатак да надзире „поступке политичких странка, кандидата и средстава јавног информисања“ од 2004. ниједном није формиран, па ни за ове изборе, иако се РЕМ обратио Скупштини са таквом молбом, каже за Цензоловку генерални секретар РЕМ-а Ненад Јанковић.
Што се тиче надзора извештавања електронских медија током предизборне кампање, Савет РЕМ је, као и током претходних избора, у сталном заседању. Овога пута уведене су и електронске седнице, што би све требало да им олакша да, уколико буде потребе, брзо реагују.
Програми свих националних емитера се снимају, дан касније се гледају, а ако се уоче неправилности, одмах ће реаговати, обећавају у РЕМ-у, поготово у случају говора мржње или кршења права о заштити малолетника. Када су у питању локални медији, реагује се по пријави. Чим стигне пријава, од локалних емитера ће се тражити да снимак програма доставе у року од 24 часа. РЕМ такође најављује да ће сваких недељу дана на свом веб-сајту објављивати налазе мониторинга о извештавању емитера током предизборне кампање.
Досадашња пракса показује да је регулаторно тело хитро реаговало само у случајевима кршења предизборне тишине. Тако је и 2012. и 2014. од кабловских дистрибутера тражило да без одлагања онемогуће емитовање одређених програма, углавном из околних земаља, у којима нису поштована правила предизборне тишине.
Извештаје о понашању медија током кампање, као и евентуално изречене мере, тадашњи РРА објављивао је тек по завршетку избора. Тако је, на пример, извештај за изборе одржане у марту 2014. био објављен тек у мају, док је у време парламентарних избора 2008. телевизији Палма плус изречена мера упозорења због упадљивог фаворизовања једне листе, али тек у септембру, иако су избори били одржани у мају те године.
Према подацима доступним на сајту РЕМ-а, поред телевизије из Јагодине, мера упозорења изречена је Студију Б у време локалних избора на општини Вождовац, као и ТВ БК током председничких избора 2004, и то су најстроже мере изречене емитерима због нерегуларног понашања током предизборне кампање.
Како су предизборну кампању, која је у току, медији дочекали неспремни, могло би се очекивати да ће сви евентуални прекршаји учињени у овом почетном периоду бити опроштени. Уколико током кампање дође до прекршаја у извештавању и оглашавању, мало је вероватно да би РЕМ могао да изрекне тежу меру од опомене или упозорења.
Поготово када се има у виду да је за готово свакодневно кршење права деце и малолетника кроз емитовање неприкладних садржаја, чега смо сведоци већ годинама, регулаторно тело емитерима до сада изрекло само неколико опомена и упозорења, док је најстрожа казна била 24-часовна забрана емитовања програма.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.