Вести
18. 03. 2016.
Напад на истраживачке новинаре: Србија као црна медијска рупа
Независно удружење новинара Србије и Асоцијација онлајн медија затражила је истрагу од Министарства унутрашњих послова Србије о томе да ли поједине објављене информације у таблоиду Информер потичу од државних органа.
Такође, захтева се прекид напада на новинаре и сугерише бојкот таблоида дневног листа који важи за блиског властима, те се истиче скоро свакодневним обрушавањем и вређањем већине оних који критикују владајућу политику премијера Александра Вучића.
Последња два дана овај таблоид посегао је и за методом личне дискредитације па је Стевана Дојчиновића, уредника КРИК-а, Мреже за истраживање криминала и корупције, на насловној страни описивао као „француског шпијуна“. Уз то се у први план ставља и Дојчиновићева приватност, те се његово бављење екстремним спортовима описује термином „садо-мазо“, у очигледном покушају да се овај новинар дискредитује и као личност, а не да се доведе у питање његов професионални рад.
Дан раније, лист је такође објавио фотографије и текст чији садржај би могао имплицирати да су новинари КРИК-а праћени. Објављени садржај указује да су његови аутори добро упознати са темом коју КРИК истражује, а односи се на наводне непријављене Вучићеве некретнине, много пре него што ће прича бити објављена. То Стевана Дојчиновића, уредника КРИК-а, наводи на само један закључак
„Не само она фотографија која је објављена на насловној страни, већ и по ономе унутра, видимо да они имају добра сазнања о томе шта тачно имамо, у којој смо фази истраживања, шта смо планирали као наслов, итд. верујемо да је то дошло од неких мера надзора над нама које су прослеђене новинарима.“
РСЕ: На шта конкретно мислите када кажете мере надзора?
Дојчиновић: Да би дошао до ових информација, неко мора поприлично озбиљно да се посвети томе, да нас прати, прислушкује... Верујемо да то није приватник, него државни ресусрс који је толико посвећен.
РСЕ: Који би ресурс могао да буде толико посвећен и да дође до информација које ви планирате тек да објавите?
Дојчиновић: Не могу да нагађам је ли то БИА или полиција. Могуће да је пре прва поменута институција. Оно што видим из самог чланка јесте да није постојао други начин да се дође до одређених информација, новинари то нису могли. Улази се у невероватне детаље.
РСЕ: Да ли сте ви и ваше колеге имале утисак да се налазите под неким мерама надзора?
Дојчиновић: Откад смо основани, били смо сведоци ситуација које су указивале да нас неко прати. У последњих неколико недеља дешава нам се да виђамо људе око нас који нас упадљиво фотографишу на улици, када седимо по кафићима. Али нисмо претерано реаговали на то. Сада, када те ствари излазе на овај начин у таблоидима, што је на другим нивоима проблематично, осећамо потребу да се заштитимо.
РСЕ: Да ли се осећате угрожено? Јесте ли се поводом тога обраћали надлежнима?
Дојчиновић: Ја се осећам потпуно незбедно у овом тренутку зато што видим да су државни органи, који треба да с баве неким другим послом, да су посвећени томе да прате и шпијунирају новинаре који се баве истраживањем криминала и корупције. Мислим да је то јако лош сигнал о стању у друштву и да се ни један новинар који се бави криминалом не може се у таквој атмосфери осећати сигурно. Тај рад је сам по себи ризичан, а онда имате и државу која је упрегнута да ради против вас.
Тамара Скроза, новинарка београдског недељника Време и добитница овогодишње награде за достигнућа у истраживачком новинарству „Југ Гризељ“, каже за РСЕ да овај след догађаја указије да су новинарима у Србији угрожена основна људска права.
„Никога ван ове земље, никога осим нас није претерано брига за то, јер им власт очигледно испуњава друге захтеве. Чини ми се да у овом тренутку, у водећим институцијама Европе, па и света, нема баш много интереса за то што Србија постаје медијска црна рупа, у којој свако ко подигне глас против нечега што ова власт ради, свако ко се бави темама које ову власт из неког разлога погађају, свако ко каже нешто што се не допадне онима који управљају нашим судбинама, бива истог тренутка рашчеречен или на насловним странама, или у уредничким коментарима или на некаквим наступима новинара тих медија... дакле, не бирају се више ни средства ни места. Свако ко каже нешто што је критика Владе, што је у супротности с оним што каже елита, тај може да очекује напад из свих могућих медијских оружја.“
Коментари (1)
Остави коментар18.03.
2016.
ТЕНДЕЦИОЗНО ЛУПЕТАЊЕ
Не волим да употребљавам речи попут ових у наслову, али чини се да је то најприкладније што се може рећи за овај покушај писања новинарског текста. Колико су далеко од новинарства питања, одговори, констатације.... толико је њихова логика блиска црној рупи, коју помиње чувена српска новинарка Тамара Скроза, пљујући и по институцијама Европе, које, ето, нису срушиле ову и поставила њој (и њима) ону власт, која је извела пуч 5. октобра и владала све до избора 2012. Е то је тај жал. Новинари КРИК, НДНВ, Скроза, Раја, Паја, Влаја и Гаја хоће њих, и по сваку цену. Зато су посебно активни у предизборној кампањи.
ОдговориНисте ви новинари, ви сте партијско-политички радници, добро плаћени!