Вести
16. 03. 2016.
Обрадовић: Примјер Наталије Девић мањински је став медијске заједнице; Девић: Због ове афере прије два тједна изгубила сам посао
Новинарка Наталија Девић постала је тема бројних новинара након објаве текста „Странци у Београду“ у колумни “Пољупци и потпетице” која је објављена 13. коловоза 2015. године у дневном листу “Данас”. У својем чланку Девић је писала о мигрантској кризи, а текст је окарактеризиран као расистички.
Након што је редакција листа “Данас” примила велик број реагирања у којима су оптужени за ксенофобију, објавили су исприку у којој је наведено да су ставови колумниста и вањских сурадника у Данасу њихови особни ставови, а не ставови редакције те су се испричали свима који су се нашли повријеђени спорним текстом. Испричала се и сама новинарка која је нагласила да јој није била намјера иједној особи повриједити вјерске, националне, особне или било које друге осјећаје.
Услиједила су бурна реагирања јавности, струке и новинарских удружења због ставова о избјеглицама изнијетих у колумни који су оцијењени ксенофобичним и расистичким. Убрзо након, Девић је престала писати колумну за овај дневни лист, а Суд части НУНС-а изрекао је јавну критику њој и листу „Данас“. Предсједник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Вукашин Обрадовић, који је својевремено против новинарке Девић покренуо поступак пред Судом части због наведеног текста, осврнуо се за Fairpress на цијели случај:
“По мом мишљењу, ставови у колумни су били нетолерантни, ксенофобични, чак у појединим сегментима и расистички. Будући да је госпођа Девић чланица НУНС-а, сматрао сам својом дужношћу да против ње поднесем пријаву нашем Суду части који је изрекао мјеру јавне опомене.”
“Не бих коментирао одлуку Суда части, али сматрам да су овакви текстови веома штетни и не приличе, не само неком тко је члан НУНС-а, већ уопће новинар”, наставља Обрадовић:
“Ако већ не можемо или нећемо помоћи избјеглицама у њиховим мукама, онда сасвим сигурно, не треба подгријавати у јавности нетрпељивост према овим људима које је задесила велика несрећа. Чини ми се, ипак, да је примјер Наталије Девић мањински став медијске заједнице, али се морало, без обзира на то, реагирати.”
Прича је попримила нове размјере када је Девић почетком ожујка ове године покренула судски поступак против својег бившег колеге из листа „Данас“ Драгољуба Драже Петровића због текста „Упутство за употребу миграната Наталије Девић“ објављеног 27. коловоза 2015. у “Недељнику”, којег је Девић такођер тужила. Разлози за покретање судског спора су, како се у тужби наводи, а сазнаје Удружење новинара Србије (УНС), то што се у тексту износи низ “увредљивих и неточних тврдњи и квалификација” којим се наводно оспоравају “интелектуалне способности, дугогодишњи рад и професионални углед” . Но, Девић је убрзо одустала од тужбе, а у “Недељнику” је освануо чланак „Одговор Наталије Девић Дражи Петровићу у Недељнику: Линч дијета“ који је Девић започела ријечима: Искористит ћу овај простор који сам добила у нагодби за повлачење тужбе да пишем о теми која поштоване читатеље сигурно занима више од такозваних сатиричних осврта о мени. Писат ћу о дијети. Логично је, иде прољеће, а ја сам испробала једну за коју до сада нисте чули. Из искуства кроз које пролазим, још, могу вам рећи да даје троструки резултат: на фигуру, здравље и буџет.
Иако је Девић одустала од тужбе, Fairpress је контактирао главног уредника “Недељника” Вељка Лалића који је кратко прокоментирао ситуацију:
“Девић је добила прилику да одговори, и то је једино нормално међу новинарима, тако да смо ми ставили точку на случај.”
Како бисмо чули и страну бивше колумнистице листа „Данас“, Fairpress је упитао Наталију Девић о разлозима тужбе и посљедицама објављеног текста на њену каријеру:
“Не знам колико је хрватска јавност упозната што се заправо догодило. Повод је била моја колумна о проблемима с мигрантима објављена у дневном листу “Данас” прошле године. Точно је да је изазвала негативне коментаре, али је било и многих који су се са мном сложили. Хејтери су, наравно, били гласнији. Напали су ме на Твитеру, и у неколико колумни. Испричала сам се свима који су се нашли увријеђени, престала писати за “Данас”, преузела своју одговорност. Нисам одговарала ником сматрајући да, као и ја, свако има право на свој став. У свему томе важно је рећи: нити једна заиста тиражна новина у Србији није реагирала. Нити један медиј који се заиста чита и чује није објавио ни ријеч о овом “случају”. Није било разлога.”
“Човјек за којег ме питате, а чије име нећу спомињати као ни до сада јер сматрам недостојним све што је учинио, напао ме је посљедњи. Ваљда да види што ће други рећи”, наставља Девић:
“Најружније, најбруталније, вријеђајући ме особно, непрофесионално, али највише као жену, обрушио се на мене преко четири стране у “Недељнику”. И ни то му није било доста, него ме наставио вријеђати у још три своје колумне, у три друга медија за које пише. Зато сам га тужила. Тај човјек није мој колега. Моје колеге су пристојни и поштени људи. Не познајем га и драго ми је што је тако.”
Надаље, Девић се осврнула на разлоге повлачења тужбе:
“Повукла сам тужбу, пошто сам након петог, за сада посљедњег напада овог човјека, добила простор да у “Недељнику” објавим одговор на све изречено. Ипак, није се завршило на томе. Због ове афере, али и сплетке њених актера, прије два тједна изгубила сам први посао који сам добила послије свега. Ударили су ми и на егзистенцију. Тако је цијела ствар озбиљно надишла тему моје колумне. Сад би неко требало да се запита о положају жена у овој земљи и у овој професији.”
Није очекивала осуду часног Суда НУНС-а, признаје Девић:
“У “Данасу” сам била вањска сурадница. Као фриленсер и писац живим посљедњих шест година. Прије тога сам петнаест година писала и уређивала неке од најтиражнијих српских новина. Самохрана сам мајка, одгојила сам и одшколовала дијете својим писањем. Нисам члан странака, ни кланова, само струковних удружења: “Независног удружења новинара Србије” и “Удружења књижевника Србије”. Лака сам мета за поене. Ипак, нисам очекивала да ће ме НУНС оптужити и осудити, а да ми противно властитом статуту не пошаљу ни позив да и ја кажем коју ријеч. Да ми је изречена опомена сазнала сам – из медија.”
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.