Вести
07. 03. 2016.
Рат за истину?
Портал Insajder.net отварамо темом о медијима. На питања о цензури, слободи говора, етикетирању и дискредитацији новинара, о подели на „наше“ и „ваше“ за Insajder.net одговара премијер Србије Александар Вучић.
Слобода говора или анархија?
Медији су цензурисани, центри моћи из света политике и бизниса вуку све конце када је реч о уређивању медија, новинари не могу да раде свој посао, забрањено им је да износе чињенице о грешкама власти. Стање у медијима у Србији горе је него икада. Звучи познато?
Да ли је ово заиста стварна слика медија у Србији 2016?
Оно што је сигурно јесте да је Србија, а и новинарска професија, дубоко подељена када треба да се одговори на ова питања.
Јаз је толики да се стиче утисак да поједини медији постоје само да би објављивали текстове који су у интересу власти, а они други да би оспоравали сваки потез актуелне владе. Под окриљем онога што називамо слободом медија настала је потпуна анархија. Усвојен је Закон о јавном информисању, који је урађен по свим европским стандардима.
Истовремено, имамо појаву да политичари крше Закон, али и да медији једнако крше новинарски кодекс. Приче о цензури су толико раширене да је због тога постало немогуће доказати да она постоји, чак и када се заиста деси.
Аутоцензура се, с друге стране, види свакодневно, новинари на конференције углавном одлазе како би испунили радну обавезу за тај дан. Често то изгледа као да су у улози „микрофона“.
У овим околностима, матрица медијског линча постала је најопасније оружје за борбу с неистомишљеницима.
Таблоиди су у функцији власти или по сваку цену раде против власти, а воде их исти они који су годинама користили власништво у медијима као своју уцењивачку моћ. На њиховој мети данас је свако ко на овај или онај начин засмета интересним групама за које тренутно раде. За потребе дискредитације појединаца спремни су на све.
Ми мислимо да цензура постоји, али само ако уредник то дозволи, а да аутоцензура постоји ако то дозволи новинар.
Како је заказан интервју с премијером Србије?
Нисмо имали план да одмах на почетку тражимо интервју с премијером Србије Александром Вучићем. До овог разговора дошло је, може се рећи, случајно. Иако је наш портал пуштен онлине тек данас, као редакција „радимо“ већ неколико месеци.
У последње време почели смо, у склопу „пробног рада“, да одлазимо на конференције за новинаре. Први покушај да Александру Вучићу поставимо питање, о етикетирању новинара да су „страни плаћеници“, био је безуспешан.
Стигли смо на конференцију за новинаре, када су нам новинари из других редакција објаснили да су већ „капарисали“ питања и да ми то нећемо моћи да урадимо јер су дозвољена само два.
Бунили смо се одмах, али није вредело. Одлучили смо да текст о суочавању с тим да уопште постоје „капарисана питања“ објавимо на нашој Facebook страници.
После неколико дана, у петак, нас три, као новинарке редакције Инсајдера, заједно са сниматељем, отишле смо у Скупштину Србије јер су тог дана у Скупштини били сви министри и премијер. Чекали смо цео дан, распоређени тако да нико не може да нам побегне.
Успели смо да стигнемо премијера на изласку из Скупштине.
Питали смо га за кратку изјаву, уз ограду да знамо да је уморан. Рекао је: „Дођите сутра на конференцију после седнице Социјално-економског савета.“ Окренуо се и отишао.
Проверили смо најаве догађаја за сутрадан и нигде није било најављено да ће било где говорити Александар Вучић. То вече проверили смо код Сузане Васиљевић из кабинета премијера да ли његов предлог да дођемо сутра значи да ће само нама дати изјаву.
Замолили смо да га пита да ли у том случају може да издвоји 15 минута да га снимимо у кабинету, а не у ходнику, на тему медија за сајт који тек треба да почне с радом.
После неколико минута добили смо одговор од Сузане Васиљевић да дођемо у понедељак у 13.00 у Владу Србије. И то је било то.
Први пут нам се десило да неко пристане на разговор, а да не тражи питања унапред. Планираних 15 минута се претворило у получасовни разговор.
Не могу да кажем да ми није требало више времена, ни да сам стигла да поставим сва питања, али знам да сам питала без икакве аутоцензуре и добила неочекиване одговоре.
Интервју са Александром Вучићем о медијима
Као новинари редакције Инсајдер сматрамо да је тема медија једна од најважнијих тема за ово друштво. Зато ће се од данас тема Рат за истину налазити у рубрици Инсајдер у изградњи.
Ту ћете моћи свакодневно да видите бројне интервјуе, нове анализе, али и све што је важно када је реч о медијима. На овакав начин желимо да и власт и новинаре подсетимо на то да само одговорно новинарство има снагу да мења систем у интересу свих грађана. Да ли је данас новинарство заиста у потпуности изгубило смисао?
У расправи о медијима изгубило се основно питање које би новинари пре свега требало да поставе сами себи - да ли ја поштујем правила професије и да ли одговорно радим свој посао? Да ли ће свака власт покушати да од новинара направи своје послушнике? Наравно да хоће!
Питање је, међутим, како ће професија на то одговорити. Зашто смо одлучили да медији буду тема којом отварамо сајт Када смо размишљали о томе којом темом ћемо отворити сајт, сви заједно у редакцији смо закључили да прва тема мора да буде тема о медијима. Зашто? Зато што је то најбољи начин да покажемо ко смо и да се на такав начин легитимишемо.
Не желимо да нас нико сврстава ни у „ове“ ни у „оне“. Нисмо ни на једној страни. Ово је тема кроз коју то најбоље можемо да докажемо јер су новинари већине медија подељени на оне који су за власт и оне који су против власти. У том смислу новинарство јесте изгубило смисао.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.