Вести
19. 02. 2016.
Крај Индепендента и невоље штампаних медија
Индепендент је био пионир британских медија – али је пао као жртва сила које су се надвиле над новинама свугдје.
Када је Би-Би-Си најавио вјероватну смрт дневних новина Индепендент – бар у принтаној форми – у четвртак ујутро, потрошио је читавих десет секунди на ту тему. Краткоћа те најаве показала је колико је смањен утицај дневних новина које су некад представљале моћ у медијима – и у земљи.
У стварности, док одзвањају звона за Индепендент, пацијент још увијек дише – тек толико. Али не задуго. Руски власници листа, породица Лебедев, потврдила је у петак да након што је продала своју профитабилну компанију, таблоид “и”, задње издање Индепендента ће бити принтано 26. марта.
Успон и пад Индепендента је пуно више од саге о једној новини. То рефлектује и симболизује назадак принтаних медија на западу уопште, гдје се сви боре да нађу пословни модел на којем могу преживјети у измијењеном свијету.
Та новина је настала у важном тренутку у Британији. Након покретања 1987. године, лидерица конзервативаца, Маргарет тачер, побиједила је на општим изборима трећи пут за редом, што је зауставило расправу о томе да ли ће Британија бити вођена према њеним капиталистичким идејама или социјалистичком моделу којег су предлагали Лабуристичка странка и њени синдикални савезници.
У неку руку, та новина је била дијете Тачер револуције, која је видјела моћ у томе да синдикат штампе диктира радне услове кад су разбијени.
Оснивачи новине су искористили тренутак да покрену ново издање, уочавајући нишу међу читаоцима који су били уморни од битки љевице и деснице у великим старим новинама.
Прије него је Индепендент дошао, Британци који су хтјели озбиљно јутарње читање имали су у суштини бирати између четири новине, Financial Times, Times, Guardian и Telegraph.
Док је “ФТ” опслуживао пословну заједницу и Times писао за званичнике, друге двије су функционисале као кућне огласне плоче подржаваоца Лабуриста односно Конзервативаца.
Индепендент се углавио на тржиште међу стотинама хиљада људи који се нису видјели ни у једном табору.
На свом врхунцу, тираж је достизао највише 400,000 и тада је новина дисала за вратом Guardian-у.
Али Индепендент су ускоро поткопали неки од истих фактора који су му помогли да се уздигне.
Како су се изгледи за принтане новине мрачили 1990-тих, захваљујући успону интернета, оне су спале на своје политички посвећене сталне читаоце.
Све велике дневне новине у Великој Британији, као и свугдје на западу, доживјеле су огроман пад тиража у задњих 20 година.
Telegraph је некад продавао преко милион примјерака дневно, Times око 800.000 и Guardian око пола милиона.
Сада Telegraph продаје око 500.000, Times око 400.000 и Guardian око 190.000 примјерака.
И док су сви они изгубили барем половину читалаца током протекле деценије, тешко је и замислити Британију у којој ни опредијељени љевичари ни конзервативци немају своју новину.
Старе новине такођер имају тежину традиције иза себе. Датирају уназад деценије или стољећа – Times чак до 1785. године, а Guardian до 1821.
Guardian при том сједи на богатом повјереничком фонду, који укључује насљедство генерација љевичара који су му оставили свој новац.
Можда Guardian има енормне губитке од око 50 миллиона фунти сваке године али, као расипни аристократа који је наслиједио велико богатство, проћи ће неко вријеме прије него криза дође.
Индепендент нема стару традицију или установљену политичку базу којој би се обратио – а нема ни повјеренички фонд.
Годинама је његово преживљавање било чудо, које је зависило од великодушности – и амбицијама – Лебедева и на константном кресању и подмлађивању радне снаге.
За оне, као што сам ја, који се сјећају првог дана новине, то је шок.
Некоћ Индепендентов деск за вањску политику није био деск него огромна просторија пуна звоњаве телефона, људи окупљених и подијељених у секторе, Источна Европа, Западна Европа, Латинска Америка, Африка… Препуњене пепељаре и боце вина начете или испијене поредане по столовима. Чини се недостижним сада.
Нико није имао ни најмање идеје да би свануо дан, пуно прије него је ико замишљао, када не би баш пуно људи хтјело “вијести” – понајмање од свега у форми “новине”.
Сада се чини као далек сан. Уђите у лондонски кафић ових дана и моћи ћете још увијек видјети неколицину новина згураних у чошку. Али обично су уредно пресавијене и непрочитане – више као декорација него потреба. Тешко да их ико млађи од 40 чита.
Ако желе вијести, читају их онлине на лаптопу или ипхонеу – и бесплатно. Неки, ако ико, примијетит ће нестанак штампаног Индепендента – онлине дневник ће бити ту неко вријеме.
За нас из старије генерације, посебно оне који смо некада радили у Индепенденту, више је трауматично – још један знак да вријеме новина – које је почело прије 300 година – прелази у хисторију.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.