Вести
06. 02. 2016.
Сваког петка испочетка: Ташна наше колегинице
Сви новинари носе Ролекс сатове: Вредело је гледати емисију телевизије Хепи у којој су премијера Србије, Александра Вучића, пропитивале наводно најпознатије жене Србије само због ролекс сата и маркиране ташне једне жене, пардон новинарке, која у студију није била присутна.
Пошто јој сам премијер није поменуо име него њен ролекс сат на руци и скупу ташну којој није могао да се сети марке, гледаоцима је, слутим намерно, остављено да верују како по правилу новинарке, а нарочито оне које као брину за висину просечне плате, около цимају ролекс сатове и ташне које нису Луј Витон, него нешто још горе, пардон скупље.
А нама новинарима остало је да се присећамо која је то колегиница толико социјалним питањима изнервирала премијера а да њена материјална ситуација причу о ролекс сату и ташни од пар хиљада евра из прве чини економски одрживом.
Мени је одмах пала на памет једна, па ако премијер може са ТВ екрана овако вуковима у кавез живота да баци све новинарке које су се усудиле да га питају “кад ћемо живети боље”, могу и ја безимено да елаборирам случај колегинице коју је, по мом мишљењу, одлучио да злоупотреби.
Добро удате жене и неспособни мушкарци: Колегиница је направила најбољи интервју са Александром Вучићем откако је он постао премијер. И то усред телевизије која не пропушта прилику да се премијеру додвори раскринкавајући свакога у коме он наслути потенцијалног непријатеља.
За разлику од плејаде новинара којима се он обраћао надимком или их, као жене у студију, навео да се срамно боре за његову наклоност, колегиница са ролекс сатом и скупом ташном, које је запазио премијер не ја, му није дозволила, док су били у студију и пред очима гледалаца, да њихов однос интервјуера и интервјуисаног приватизује опасно популистички злоупотребљавајући њену добру породичну материјалну ситуацију на питање “Кад ћемо живети боље?” одговарајући циничном тврдњом “Не бих рекао да ви живите лошије”, на шта га је она строго пресекла противпитањем “Ви то мене питате лично?” и подсетила га да су и она и он у студију, а не у кафани или на улици, да су дакле ту као новинар и премијер, а не у приватном својству.
Да се од ње, дакле, очекује да поставља она питања која би премијеру, по њеној новинарској процени, постављали њени гледаоци, а не она питања која муче њу лично, па ни она питања која муче кућу у којој ради или професију којој припада, иако је ово друго у новије време постало готово уобичајено.
Премијер Вучић је на ову околност морао бити упозорен неколико пута, али је током целе емисије морао да буде враћан на линију преко које ниједан новинар не би смео да дозволи ниједном свом саговорнику да пређе. Колегиница са ролекс сатом и скупом ташном, које је приметио премијер не ја, није дозволила Вучићу да преузме вођење интервјуа са самим собом, да је патосира како је патосирао читаву плејаду новинара откако је постао премијер.
Чему се има захвалити толика њена слобода усред телевизије која не пропушта прилику да се додвори Вучићу и сред плејаде новинара које је он са задовољством ставио у џеп? Управо тој скупој ташни, сматрам ја. Мада би било непоштено рећи да се има захвалити само томе. Наиме, верујем, да неименованој а познатој колегиници не зависи искључиво од радног места водитеља да ли ће имати или неће пара да купи ту фамозну ташну.
Њена ствар, али обезбедила се и на други начин. Тако да би било смешно да је Вучић или њен газда кажњавају ускраћујући јој лични извор за ролекс сат на руци и скупу ташну крај себе, је л’ оно тако рече премијер.
Иначе сам одавно дошла до једног тужног закључка да се новинарством може бавити само човек који је на неки други начин обезбедио своју егзистенцију па му пропитивање премијера дође само као хоби.
Или да се нашалим подсећајући вас на једну опаску којом је некадашњи премијер Мирко Марјановић ушао у легенду. Кад се нешто крајем 90-тих дискутовало о платама и привилегијама службеника у влади, он је те приче пресекао тврдњом да су те плате тако мизерне да у Влади раде “само добро удате жене и неспособни мушкарци”.
Е тако је отприлике и са новинарством, само што оно у новије време, примећујем, од женске постаје опет све мушкија професија. Ваљда јер је посао тешко наћи било где.
Зар је стварно осветољубив: Морам да признам да сам се испрве мало изненадила да премијер није заборавио овај интервју, иако је доста времена од њега прошло, а сасвим ме је шокирало што га је доживео као лични пораз у толикој мери. Јер да није, не би имао за потребу да нам након толико времена окружен “најпознатијим женама Србије” да до знања да је колегиници са ролекс сатом и скупом ташном после емисије одбрусио како би био срећан кад би сви живели као она односно тако се “мучили” као она.
И ту сам се ја сетила једне старе приче. Боравио један мој колега дуго ван редакције, а кад се вратио позове га након неког времена шеф. И са врата му одбруси: Док си ти био одсутан, ја сам укинуо самоуправљање, тако да знаш, и немој да чујем да идеш около и правиш комбинације за моју смену. Од запрепашћења овај колега није могао да проговори речи. Али кад се освестио од шока, сети се шта је све пропустио да каже поводом овога напада изненада, па онда стане да шета по фирми и оговара шефа не би ли га овај опет позвао на разговор, па да му тада, спреман, у лице саспе све што је први пут пропустио. Није се сирома сетио да постоји и телевизија, па да лепо оспе са ТВ екрана.
И најзад, стварно ми је тешко да поверујем да иједна наша колегиница на посао долази с ролекс сатом и ташном из ранга Луј Витон, чак и ако их има. С обзир на стандард наших редакција то би, у најмању руку, било идиотски. Мало је рећи, малограђански.
Коментари (1)
Остави коментар07.02.
2016.
Dobat tekst
Posle ovog teksta sjajno sam se, posle duzeg vremena, osecala kao pripadnik "Sedme sile". Odlican tekst i od srca ga preporucujem svim kolegama, pre svega! Tako se brani profesija i dostojanstvo novinara.
Одговори