Вести
29. 01. 2016.
Реаговање повереника Родољуба Шабића на текст „Тајна веза Колета, „Курира” и опозиције”
Шабић:Нисам учесник никакве завере - Телесковић: Институција, то је Шабић
У дневном листу „Политика” од 26. јануара, у тексту под насловом „Тајна веза Колета, „Курира” и опозиције”, објавили сте низ дезинформација и инсинуација на рачун институције коју представљам, укључујући и антрфиле на насловној страни „како је Родољуб Шабић тек пре два дана открио какве финансијске податке издаје АПР иако је то његов посао већ 12 година”.
У наведеном тексту посвећеном некаквој „завери” Колета, Курира”, опозиције и ко зна још кога, „завидан” простор посвећен је мојој личности уз изражавање „чуђења над тим како сам се ја нашао у том друштву”, а текст је завршен низом мени упућених питања на која, колико год да су заправо очигледне инсинуације, Ваших читалаца ради, хоћу да одговорим.
Tекст је на заиста изненађујуће ниском нивоу. Није чак ни потписан, а доследно том „новинарском” маниру, заснива се на парафразирању и коментарисању реченица новинара Курира, а да противно елементарним стандардима новинарске професије, тим поводом од мене нисте тражили никакав коментар или појашњење.
Да сте тражили рекао бих Вам да ме је у недељу послеподне позвала новинарка Курира и затражила коментар чињенице да је Политика објавила кућну адресу Александра Родића, власника и уредника Курира. Рекао сам јој том приликом, у кратком коментару, да лично стојим на становишту да је објављивање било чије кућне адресе или нпр. ЈМБГ под било којим околностима, нешто што сматрам сувишном, несразмерном и непотребном, чак и ризичном обрадом личних података. И додао да, нажалост, у неким нашим законима јесте предвиђено јавно објављивање тих података, а да, независно од личног става Повереник, разуме се, на може спречавати примену закона. Додао сам и то да је сваки орган који објављује такве податке дужан да на захтев лица о чијим се подацима ради, назначи конкретан законски основ за то и у том смислу упутио сам је на Агенцију за привредне регистре.
Нешто касније, позвала ме је још једном, траживши додатни коментар. Подсетио сам је да је недеља, да чак и повереник има право на одмор, рекла је да то разуме, извинила се и престала да инсистира. Ту се моје учешће у „завери” коју Политика „раскринкава” завршава. А оном што сам тада рекао немам шта да додам.
А што се тиче питања:
„Ако је Шабић у праву да треба поставити питање зашто се не крију јавно доступни лични подаци у финансијским регистрима, зашто то питање није давно поставио сам себи? АПР на истим принципима ради већ неколико година уназад. Зар није управо посао господина Шабића да исправи ту неправилност? Зар држава Србија није управо њему поверила посао да о томе брине?”, само пар реченица:
Сваком имало упућеном познато је да је Повереник безброј пута указивао на законска решења која представљају основ за несразмерну, несврсисходну, чак ризичну обраду података о личности, укључујући и решења у вези са АПР-ом и друга слична. Али, чак и анонимном новинару Политике, морало би бити познато да Повереник не може ни да доноси ни да мења законе, ни да спречава њихову примену. Па би сходно томе ваљало да Политика скупи храбрости и питања упути на праву адресу, Влади и Народној скупштини.
За крај, морам се осврнути на реченицу којом на бизаран начин завршавате свој текст: "Тим пре што је господин Шабић почасни члан НУНС-а". Не знам шта је анонимни "писац" тиме хтео да каже? Је ли то опет некаква инсинуација, критика или признање? Како год било, ја га доживљавам као признање, подједнако као и нешто на шта сте ваљда случајно заборавили, да сам и добитник вредног признања другог нашег новинарског удружења, УНС-а „Специјалне повеље Удружења новинара Србије”.
Родољуб Шабић
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Институција, то је Шабић
Одговор новинара „Политике“ Родољубу Шабићу поводом текста „Тајна веза Колета, „Курира“ и опозиције“
Ја сам Душан Телесковић, аутор текста „Тајна веза Колета, ’Курира’ и опозиције” (26. јануар), на који се јуче жалио Родољуб Шабић. Разумем да му се није допало што сам га критиковао да се са вишком ентузијазма укључио у хајку „Курира” против „Политике”. Разумем и да му се није допало моје запажање да, ни после 12 година на функцији повереника за информације и заштиту података, не зна какве документе издаје Агенција за привредне регистре.
Али како да Шабић зна како ради АПР кад не зна ни да нађе мој потпис на тексту са насловне стране „Политике”. Повереник јуче на три места у писму категорички тврди да мој чланак није потписан, и на основу те бесмислене тврдње закључује да је то резултат неког тобожњег новинарског „манира” који је „противан елементарним стандардима новинарске професије”. Прво ме назива „анонимним новинаром”, потом ме унапређује у „анонимног писца”, да би ме са своје умишљене висине оптужио за „дезинформације и инсинуације”.
Зачуђује толика ароганција човека који ни потпис није умео да ми пронађе, али ми свеједно дели лекције из новинарства, морала и поштовања закона.
И како да се ја, овако анониман, сада усудим да Шабићу објашњавам колико није у праву, када он сваку критику проглашава нападом на „институцију коју представља”.
А моје су примедбе биле упућена Родољубу Шабићу, а не „институцији коју представља”. Јер није „институција” та која је у недељу дала изјаву „Куриру”, већ се Шабић сам уклопио у теорију завере овог таблоида тврдњом да „нема циља” због ког би се могла кршити основна људска права.
Из Шабићевог писма „Политици” видим да он сада сасвим другачије представља своју комуникацију са „Куриром”. Али ако га је „Курир” погрешно цитирао, зашто о томе није одмах обавестио јавност? Где је објављен његов деманти?
И где је објављен његов протест што је „Курир” објавио личне податке једног од најбољих младих фудбалера света, Андрије Живковића, истог дана када је организовао хајку због пропуста нашег листа. Зашто је то Шабић прећутао – нарочито што се за све то време Живковићев отац жалио да породица прима претње, а опасна навијачка група је практично расписала потерницу за Партизановим фудбалером.
А шта за то време ради Шабић? Наставља хајку против „Политике”, док истовремено себе проглашава недодирљивом институцијом. Очекујем да се сада и Маја Коцијанчич огласи из Брисела и прогласи овај мој одговор недопустивим нападом на независно регулаторно тело које се презива Шабић. Надам се само да ће Маја провалити да нисам анониман…
Господин Шабић се чуди и што га нисам назвао телефоном. И ја се чудим што повереник није проверио чињенице пре него што се огласио у „Куриру”. Разумем његову тврдњу да „чак и повереник има право на одмор”, како каже, али је можда неко од његових 67 стално запослених сарадника у „институцији коју представља” могао да га замени у мисији одбране људских права, да скокне на наш сајт и објективно се информише.
И на крају, не разумем зашто Шабић сматра „бизарним” објављивање податка да је почасни члан НУНС-а. Мени се то чини релевантним, тим пре што је главни уредник „Курира” Ратко Фемић високи функционер НУНС-а, односно члан Извршног одбора овог новинарског удружења. Да се бавим инсинуацијама, као што ме Шабић овако анонимног оптужује, у тој бих вези препознао злу намеру.
Коментари (1)
Остави коментар29.01.
2016.
БРАВО ТЕЛЕСКОВИЋУ!
Браво Телесковићу!
ОдговориТако то новинари раде: јасно, конкретно, одмерено, одговорно и тачно.
Умишљене величине треба свести на праву меру!
Добро је то и за њих, а лековито за друштво!