Изненађење је веће утолико што је пре само месец дана чланица Савета Мирослава Миленовић казала да је тржиште оглашавања заправо много веће од приказаних 60,9 милиона евра.
– Кад се наш узорак прошири на целокупни миље Србије, ту се онда ради о више од 800 милиона евра – казала је Миленовићева у једној телевизијској емисији.
Сиромашни новинари у све сиромашнијим редакцијама тада нису могли да се не запитају куда је тај новац отишао. Међутим, из извештаја се види да је заправо реч о пројекцији. Наиме, Савет је покушао да направи прорачун укупних расхода на нивоу државе. И то тако што је узео средњу вредност расхода по свакој категорији и то помножио с бројем регистрованих лица у тој категорији у Србији.
Истина, Савету податке нису доставили „Телеком” и „Србијагас”. Сарадња је изостала и од ДИПОС-а, а тек делимичне податке доставила је Пошта. Али чак и да су се сви којима се Савет обратио одазвали, тешко да би се попунила разлика већа од 700 милиона евра.
Закључак Савета јесте да је ова влада штедљивија, али да јавна предузећа нису. Ипак, врло дарежљива према медијима била је Аутономна покрајина Војводина. Од покушаја да се тамошња власт одржи окористили су се и поједини београдски медији. Тако је магазин „Недељник” у марту 2014. године склопио уговор о представљању резултата рада Владе АП Војводине „кроз разговор с председником и покрајинским секретаром за финансије”. Уговорили су и објављивање прилога о пословном окружењу и потенцијалима за развој Војводине. „Недељник” је добио 468.000 динара, а покрајинска власт, тврди Савет, медијску промоцију на пет страница.
Међутим, овај магазин негирао је податке из извештаја и најавио тужбу против Савета. Осим исправке да је интервју имао две, а не пет страница, тврде и да је додатак о Војводини био назначен као промотивни материјал.
Из војвођанског буџета новац је одлазио и ка недељнику „Време”. Покрајински секретаријат за међународну сарадњу и локалну самоуправу платио је 1,8 милиона динара осам страница у поменутом листу и трибину на којима су представљене њихове активности.
С истим секретаријатом посао је склопио и „Нови магазин”. Додатак, чији је аутор новинар Миша Бркић, а у којем НАЛЕД Војводину описује као повољно пословно окружење, плаћен је око 475.000 динара. Исти секретаријат истом магазину платио је и два милиона динара за продукцију осам емисија о активностима војвођанских општина, у којима су представљени пројекти финансирани од стране ЕУ.
Извештај Савета указује да се државна предузећа и институције све чешће окрећу од рекламирања преко медија. Рецимо, Народна банка Србије одлучила је да то учини преко – чоколаде. Тако је 900 кг чоколаде платила близу 785.000 динара. Како је ова промоција била намењена Кабинету гувернера, руководству НБС, протоколу и посетиоцима, јасно је да новинари нису имали од ње много вајде. Предузеће „Србијашуме” покушало је 2011. да придобије пословне партнере песмом. Закључили су уговор с „Мелос естрадом” вредан 2.336.400 динара. За тај новац „Мелос естрада” приредила је за штићенике хуманитарних установа три концерта Жељка Јоксимовића, као и концерт Ане Бекуте. И не само то, обезбедили су 120 улазница за запослене у „Србијашумама” за финално вече „Звезда Гранда”. Радници су имали још погодности – шест одабраних добило је ВИП позивнице за журку Ане Бекуте. А певачица је морала да даје изјаве испред лога овог спонзора...
У буџету се нашло новца и за награду „Најевропљанин”. Предузеће „Југоимпорт СДПР” прошле године је са 100.000 динара подржало манифестацију „Прве европске куће”, на којој се додељује поменута награда. Те године уручена је министру полиције Небојши Стефановићу.
Иако је убрзо престала да постоји, Српска банка је 2013. године са тадашњим градоначелником Јагодине Драганом Марковићем Палмом закључила уговоре вредне 18 милиона динара. Скупштина овог града за те новце водила је делегацију привредника у Рим, пољопривреднике у Верону и Грчку, па опет привреднике у друштву градоначелника и председника општине у Санкт Петербург, а студенте у Беч.
Поједина државна предузећа медијске услуге наручују од оних који немају много везе с новинарством. „Железнице Србије” су 1.063.000 динара платиле ЗАМ центру за услуге медијске промоције. Ова фирма маркетингом се бави очигледно из хобија, будућу да је реч о предузећу које има ланац радњи за откуп злата. Ово није усамљен случај. У паузи постављања подних и зидних облога фирма „Стен криејшнс” урадила је радијску рекламу „Повластице у путничком саобраћају”.
Државна предузећа и те како су се рекламирала преко спортских клубова. Српска банка је за две године спонзорисала фудбалски клуб Раднички из Ниша са 12 милиона динара, а „Електропривреда Србије” потрошила је за четири године на разне спортске активности више од 250 милиона динара.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.