Од 2011. до 2014. године државне институције потрошиле су око 60,9 милиона евра на оглашавање и маркетинг. Од 124 предузећа на рекламу су највише трошили Државна лутрија Србије, Галеника, Електровојводина, Југоисток, Аеродром Никола Тесла, ДИПОС, Рударски басен Колубара...
Више од половине наведеног износа стигло је од привредних друштава са већинским државним капиталом (42,15 одсто) и јавних предузећа (15,46 одсто). За потпредседника Савета Мирослава Милићевића то је показатељ да у њима није било адекватне контроле.
– То може бити резултат чињенице да се ту налазе партијски кадрови или кадрови који нису у стању да заштите јавни интерес – закључио је Милићевић.
Највише новца медији су добили 2012, скоро 30 одсто укупне суме, док је 2014. за оглашавање у медијима одвојено тек 18,75 одсто. Међутим, како упозоравају у извештају, то нису сва средства која је држава потрошила за оглашавање и маркетинг у медијима. Наиме, Савет сумња да је величина тржишта оглашавања и јавног сектора од 2011. до 2014. износила више од 840 милиона евра.
Потпредседник Савета истакао је да је поступак јавних набавки услуга оглашавања и маркетинга често рађен субјективно и на основу дискреционих критеријума.
– То свакако није добро за овакву врсту посла. Један од проблематичних делова је видео продукција где имамо потпуно одсуство конкурентности, а често се користе и фирме којима то није примарна делатност – рекао је Милићевић.
Како је Савет утврдио, поједине државне институције и предузећа уговарају промотивне услуге за које не постоји економско оправдане.– Није на нама да процењује шта је сврсхисходно и оправдано, али сматрамо да када се улажу знатна средства морају се водити рачуна о томе. Нарочито када је реч о предузећима која примају субвенције – рекао је Милићевић.
Чланица Савета Мирослава Миленовић истакла је да ЈП Србијагас и Телеком Србија а.д. нису доставили тражене податке Савету ни после кажњавања Повереника за заштиту информација од јавног значаја.
И извештају Савет је дао и 24 препоруке како би се спречило нерационално трошење новца попут забрана медијске промоције јавних предузећа која имају монопол на тржишту, забране спонзорства и донаторства предузећа у којима је држава већински власник а која послују у губицима…
Уз то Савет тражи од надлежних министарства да покрену поступке пред Пореском управом и тужилаштвима због злоупотреба јавног новца кроз такозване симуловане послове – оне услуге које су плаћене разним приватним фирмама а нису извршене.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.