Вести
16. 12. 2015.
Велимир Ћургус Казимир: Не верујем да у Србији има цензуре
Директор Медијског архива Ебарт Велимир Ћургус Казимир изјавио је у Новом дану телевизије Н1 да не верује да у Србији има цензуре, већ да постоји аутоцензура која се не јавља из страха него из очекивања.
Ћургус Казимир је гостујући у јутарњем програму телевизије Н1 рекао да је аутоцензуре у Србији увек било, а да су наводи о цензури проблематични, зато што се она мора доказати. Он подсећа да ниједан новинар досад није изашао и јавно рекао да је неко забранио или онемогућио његов рад.
“Онда морате да претпоставите да је страх толико велики да нико неће да проговори. Ја нисам баш склон да поверујем да је свима прећено. Пре мислим да је у питању нешто што јесте истнински аутоцензура, али аутоцензура која чак није из страха, него из очекивања”, оцењује Ћургус Казимир.
Он је подсетио и да медији и новинари у Србији раде у изузетно тешким условима, уз тешку економску ситуацију у земљи. Статус новинара је, како каже, нерегулисан, а притом је новинарство једна од ретких професија која нема нешто што би личило на колективни уговор, нити репрезентативну синдикалну организацију.
Медијски центар Ебарт је у сарадњи са институтом уа јавну политику покренуо пројекат анализе штампаних медија “Квартални Медијаметар”.
У периоду од јула до краја септембра анализирали су 2.172 текста. Ћургус Казимир објашњава да су анализиране насловне стране дневних новина и текстови који су релевантни за друштвене, политичке и економске теме, док се текстови везани за естраду, забаву и сл. само нотирају.
Текстове, како каже, анализирају стручњаци, а та контрола пролази три степена. Притом се утврђује да ли су текстови позитивно, негативно или неутрално оријентисани према влади. Ћургус Казимир каже да се некада дешава да су текстови неутрално интонирани, али да су наслов и опрема текста изузетно позитивно или изузетно негативно интонирани. Теже је, како каже, утврдити да ли у тексту постоји баланс, и да ли се, ако медији некога критикују, чује и став друге стране.
Текстови о премијеру Александру Вучићу и председнику Томиславу Николићу представљају половину текстова који су анализирани: Вучић – 621 текст (35.57 %), Николић - 246 (14.09 %). Гост Новог дана сматра да то значи да су Вучић и Николић врло активни, присутни, да дају изјаве итд. и да разуме да новинари то прате, али оно, што како каже, не резуме је да таблоид попут “Алоа” има премијера на највећем броју насловних страна. То за Вучића може бити само минус, оцењује Ћургус Казимир и додаје да неку корист од тога вероватно имају сами таблоиди.
Директор Ебарта каже и да су недељници изузетно критички настројени према Влади Србије, али не са истих позиција. Он објашњава да су према влади нпр. Критички настројени и “Време” и “Печат”, али не са истих позиција – један то чини полазећи од преовропских, а други од проруских принципа. “Често је то критика појединих министара и министарства, а не комплетне владе. Неки пут само премијера, али не и владе. Али генерално, недељници јесу критички настројени”, каже он.
Дневне новине, с друге стране, често су наклоњене влади, па чак немају ниједан негативан текст о њеном раду, каже Ћургус Казимир и наводи пример листа “Информер” који је, према његовим речима, врло провладин. Он, међутим, не види проблем у томе да су новине провладине или кртички оријентисане. “Редакције, новинари, уредници бирају, имају став и бирају за шта ће да се залажу, и то, по мени као новинару, уопште није проблем. Проблем је нешто друго. Проблем је да кад иступате са својим ставом, морате да имате снажне и јасне аргументе и податке, и да то није лаж, да то није измишљено, да извори нису непознати, да имате обе стране”, истиче Ћургус Казимир.
Гост Новог дана каже и да у штампаним медијима има мало тема о економији, социјалној политици, образовнају, здравству и сл. Наредни “Медијаметар” ће, како каже, обрадити целу годину и покушаће да направи анализу јавног мњења.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.