Вести
09. 12. 2015.
Спасавање редова Гашића
Влада Србије је још сигурна кућа за Братислава Гашића који је јуче свечано обећао да ће читав свој живот посветити борби за права жена. Тако је сексиста Гашић, после артиљеријске паљбе којој је био изложен на јавној сцени, прекомандован у феминисту. Дакле, да парафразирам министра војног у хибернацији који нити је смењен, нити је дао оставку: сада ће жене моћи да кажу како воле министра који лако клекне.
Ако није дао оставку и ако још није смењен, шта је онда Братислав Гашић?
Изгледа, како тврди Драган Шутановац, да се министар војни није потпуно предао, мада га је Александар Вучић јавно ражаловао.
Зашто се основано сумња да Гашић још није подигао белу заставу, иако се најављује некакав договор са Вучићем – да први војник Србије добије двогодишње одсуство из јавног живота?
Можда управо због тога што свако ко је до сада објавио самоизолацију, не силази са екрана, нити се скида са насловница.
Тако је, изненада, и Гашић сазвао конференцију за новинаре, у зору рану.
Успео је некадашњи трговац кафом да окупи медијске раднике јуче у девет ујутру у огромној количини, иако је председник НУНС-а Вукашин Обрадовић позивао на бојкот министра који је прекјуче простачком шалом увредио колегиницу из Б92.
Новинари су бојкотовали Вукашина, а одазвали се на мобилизацију Гашићу, који се налази пред сменом.
Међутим, Гашић је учинио истински подвиг.
Начинио је два гафа за два дана. Ако је најпре увредио новинарке и жене, јуче се подсмехнуо читавом новинарском посвађаном еснафу који се ујединио на јутарњој смотри.
И мушко и женско окупило се да чује хоће ли најнападанији политичар дати оставку. Или ће, можда, напустити политику? Или ће се вратити приватном бизнису? Ретки су посумњали да ће се замонашити.
Али, јутрење са Гашићем било је узалудно, пошто је забранио постављање питања.
Новинари су добили вољно, после кратке исповести у којој је Гашић можда најавио своју будућу каријеру.
Толико је срцепарајуће говорио о правима жена да ће можда добити прекоманду и постати повереник за родну равноправност. Или томе слично.
И Вучић наставља да прича како нема замену за Гашића. И да је Гашић био десет пута бољи министар него када је он, Вучић, био министар војни. Ако је то тачно, зашто онда Гашић није премијер, а Вучић десетар?
Али, Гашић није премијер, већ министар пред оставком. Ма шта то значило. Вучић је апсолутни господар Србије, иако је недавно на телевизији, уз временску прогнозу, најављиван државни удар и његов пад.
Новинари, без обзира на то да ли клече или не, треба да објасне шта се заиста дешава.
Можда је на сцени политички магични реализам, жанр у којем политичари савршено добро знају шта раде, док обичан свет не зна где се налази.
Коментари (1)
Остави коментар10.12.
2015.
Чисти безобразлук
Ви се госпсодине Апостоловски понашате, нејблаже речено, неозбиљно. Овај текст није на нивоу неких Ваших текстова. Сврставте се у оне новинаре који брукају једну деликатну професију. Шта Вам значи да је Гашић "сексиста". Затим: "Успео је некадашњи трговац кафом да окупи медијске раднике јуче у девет ујутру у огромној количини, иако је председник НУНС-а Вукашин Обрадовић позивао на бојкот министра који је прекјуче простачком шалом увредио колегиницу из Б92". Шта то значи у "огромној количини", шта Вам је господине, каквој количини. То не може да се употријеби ни као фигура, нису људи количина. Ви као да не видите да су многи новинари (мушки и женски) изгубили компас, буквално су се отргли. Ви као да не знате да је то занимање опасно и одговорно. Не заним ме Гашић. У неколико текстова за последњих двије године наводио сам да Гашић не може бити министар, да Љајић не може бити министар (он је вјечити министар, постао је осион, плус изиграва неку умјерену струју из Раашке области, а зна се да Давутоглуов чова) да Кора У. не може бити министар, да Вулин не може бити министар, да онај са антеницама на глави не може бити министар, а посебно да Дачић не може бити министар спољних послова. То је недопустиво. Може бити министар било ког ресора, али не може бити министар спољних послова. Нема тај капацитет, нема ниједан услов, односно не испуњава ниједан услов да буде министар спољних послова. Али да се вратим проблему. Гашић је показао, након онога шта је рекао квази новинарки колика му је памет. Морао је да извини, али поставља се озбиљно питање одговорности те неваспитане квази новинарке. Шта је хтјела да постигне са тим гестом, ко је наговорио, да ли је она та која ће својим понашањем омаложавати министре - какви су такви су. Да је имао памети, Гашић је морао на конференцији за новинаре испостави сва ова и друга питања, као и питање да ли је нормално да новинарка клекне. Да сам ја био Гашић, сагнуо бих се и нешто јој шапнуо. Она никда не би рекла шта сам јој шапонуо, а и када би рекла, нико јој не би вјеровао, јер ја бих јој рекао да устане, јер је тај гест вулгаран. Значи, могао је потпуно да обрне тај моментални однос. Који безобаразлук влада у новинарству. Зар не видите, госн. Апостоловски, колико је неписменних новинaра (није неписменост граматичка грешка, већ лапрдање и лупетање, што је постала особина многих - уствари квази новинара). Зар не постоје неки морални кодекси, прописи, статути, за новинаре. да ли је потребно бранити некога разузданог новинара званог Вучко, или онога несрећника Д. Петровића, коме тепају "Дража" (сви који се зову Драгољуби назовајуу их Дража, њега, Анђелковића, а несрећни Дража се преврће у гробу). Зар није Смајловићка направила сијасет гафова (Утисак и Оља - Шарли – ширила карикатуре и др), узурпирала је УНС, Политику, постали су њено власништво, нека саопшти колико мјесечно прима. нека саопште неки новинарчићи и таблоидчићи колико од странаца примају Еврића. И на крају, сјетите се , госн. Апостоловски, како је један лумпкњижевник извријеђао госпођу Смајловић. Једини сам ја написао текст да је то срамота. Та интелектуална сподоба је у својој петпарачкој колумни у листу Данас написао морбидарије о Смајловићки: „Смајиловићкиног просеравајућек уродка“, „Она је Лили Марлен“, „... „њена неподношљива просеравања“, „Ту глудорку називам босанска прдара“ и низ других свињарија „угледног српског и свјетског књижевника“. Зашто се тада нико није побунио, зашто се тада нико од вас великих новинара није побунио, зашто се Вучић није побунио, када га је Оља јавно назвала „Дечко“. Смајловићка није објавила мој текст у Политици, али је објављен на разним порталима, није рекла хвала. А, што је најважније, није се дигла прашина, као око изјаве Гашића. Ето, да сам ја Гашић никда не бих подио оставку. Неко је одиграо игру.
Одговори