Вести
08. 12. 2015.
Медији
После „зеленог светла“ немачких парламентараца у Бундестагу, немам више никакве резерве да ће почетком наредне недеље (14. децембар), на међувладиној конференцији у Бриселу, Србија бити потпуно спремна за отварање прва два преговарачка поглавља, која се односе на приступање Европској унији.
Током јанура 2016. следи исти поступак са још два поглавља, што свеукупно представља најкрупније кораке Србије у процесу интеграције са великом европском породицом.
Све то, на свој начин, указује на видљив напредак наше земље у већини реформских области, што је, уосталом, у више наврата обелодањено у претходним извештајима европских званичника.
Додуше, у њима је провејавала примедбе како се мало или нимало није урадило у борби са корупцијом и слободама медија.
Да ли смо до сада, када се већ налазимо пред остварењем великог циља, наведене недостатке отклонили?
О корупцији, искрено речено, мало знам, јер словим као апсолутно неподмитљива особа, али када је реч о медијима, за мене ту, вероватно, нема никакве тајне!
Колико су они у Србији заиста слободни?
Иако никада у тежој ситуацији, сматрам да су у том погледу, ни мање ни више, на нивоу већине европских земаља, мада им генерално недостаје култура, затим одговорност за написану и изречену реч, што се на известан начин може подвести и под аутоцензуру.
Таквој медијској слици, између осталог, доприноси и не баш најпрецизнија законска регулатива, која у тој области повремено дозвољава све и свашта, као и тумачење појединих одредби како се коме ћефне.
Актуелни сет медијских правила рада и понашања извесно је бољи од оног раније, али су такође појаве нових околности утицале да ти исти закони ту и тамо постану недоречени, а самим тим и неусклађени са европским законодавством и његовом праксом.
Међутим, упркос тој врсти хендикепа, чињеница је да овдашње надлежне институције, а ту пре свих мислим на ресорно министарство и РЕМ, још увек имају довољно мера на располагању, али чија правовремена примена најчешће изостаје, што је непојмљиво у савременом цивилизованом свету.
А то, сложићемо се, ипак нема никакве везе са „гушењем” слободе медија, већ инерцијом оних који свој посао не раде како треба.
Свакоденвни примитивни садржаји домаћих телевизијских програма са националном покривеношћу, вулгарне и недовољно утемељене истином насловне стране „жутих" таблоидних часописа, одавно су овде прешле црту људског достојанства и укуса, али санкције затако нешто се или не изричу или су на ивици доњег казненог минимума, па охрабрени починиоци углавном настављају по старом.
У даљем размишљању о европском медијском законодавству и његовим кодексима, никада нећу заборавити како су својевремено „непознати моћници” својевољно изменили нацрт текста Закона о електронским медијима, у делу који се односи на кабловске оператере у Србији, којима је, према мишљењу експертске групе, требапо ускратити право на оснивање телевизијских станица.
Последице тог неразумног чина данас су видљиве и далекосежне.
Временом се, опет, појавио озбиљан проблем са статусом и прекрајањем програма такозваних прекограничних емитера, чији је садржај крцат српским рекламама (!), над којима овде нико нема никакве ингеренције!
Покушај да се та област, сугестијама и предлозима, доведе у ред подзаконским актима, остали су на обећањима и наговештајима, који, у ствари, никада и нису узимани у обзир.
Разумљиво ми је настојање Србије да не буде европско „слепо црево”, већ део заједнице на континенту коме је по историји, традицији и обичајима увек припадала.
У томе ће се успети ако се корупција, најзад, обезглави, али и ако се медији колико-толико доведу у нормалу, без обзира на оне који у томе упорно „вуку уназад” или непрестано гурају клипове тамо где им није место.
Коментари (1)
Остави коментар09.12.
2015.
"Medijska sloboda" umesto "slobode medija"
Besmisleno je gvoriti i pisati o "slobodi medija" jer mediji (novine, radio-programi, televizijski programi) nemaju svojstva pravnih lica (clan 29. Zakona o javnom informisanju i medijima) kao sto to imaju medijske organizacije.
ОдговориZato je nephodno sluzbeno i javno upotrebljavati izraz "medijska sloboda" uz odovarajucu definiciju ili bar objasnjenje.