Вести
07. 12. 2015.
Годину дана у затвору: Исмаилова одлучна у борби за своја права
Затворена истраживачка новинарка Хадиџа Исмаилова (Khadija Ismayilova) је стајала унутар звучно изолиране кабине у Апелационом суду Бакуа, када је успјела поново извијестити о нарушавању људских права у Азербејџану.
Како је знала да судац Ilgar Murguzov у сваком тренутку може притиснути прекидач и угасити њен микрофон за вријеме саслушања одржаног 19. новембра, Исмајилова је демонстрирала моћ свог пера тако што је на брзину написала двије реченице и притиснула папир на стакло.
„У недјељу, малољетни затвореници у ћелијама 63 и 64 у Блоку 2 су лупали по вратима из протеста“, написала је. „Претучени су и илегално пребачени у самице.“
Током године у затвору, дописница РСЕ/РЛ Исмаилова је наставила радити посао који јој је донио многе награде прије него је ухапшена; наставила је радити на расвјетљавању случајева нарушавања људских права и корупције власти у овој каспијској земљи богатој нафтом. И каже да неће престати.
Да би обиљежила прву годишњицу у затвору, Исмајилова је ове седмице пренијела поруку за РСЕ/РЛ преко своје породице из затвора за жене у Бакуу, гдје је пребачена 27. новембра да одслужи седам и по година затворске казне.
„Још увијек сам на свом путу“, навела је у поруци 3. децембра. „Настављам своју борбу. Као и првог дана када сам стигла у затвор, и даље имам осмијех на лицу и смисао за хумор. На суђењима сам се осјећала као побједница.“
Исмаилова исмијава пресуду за порезну утају и пријевару изречену у септембру, описујући случај као неуспјели покушај да је ушуткају и дискредитирају њене извјештаје о корупцији на највишем нивоу власти предсједника Илхама Алијева (Aliyev).
Умјесто да шути, она је говорила о наводним злостављањима унутар азербејџанског правног система и у Kurdaxani притвору ван Бакуа, гдје је задржана скоро годину дана након што је ухапшена 5. децембра 2014. године.
Моћ пера Исмаилове је показана кроз брзу реакцију власти на њене написане наводе за вријеме саслушања 19. новембра.
Касније истог дана у посјету јој је стигао представник азербејџанске Комисије за људска права који је обећао истражити њене наводе. Исмаилова је нагласила да одређивањем самице за малољетне затворенике Азербејџан нарушава људска права као чланица Вијећа Европе и потписница Конвенције за права дјетета Уједињених народа.
Два дана касније, Рашид Румзадех (Rashid Rumzadeh), челник Државне групе за превенцију владине Комисије за људска права, је објавио да је проведена истрага. Румзадех је навео да су малољетни затвореници прекршили правила центра за притвор и да су пребачени у друге ћелије, али је негирао наводе да су пребачени у самице.
Пјесмом за слободу
Чекајући суђење у својој ћелији у Курдаxани притвору, Исмаилова је пјевала арије. У почетку су се њени цимери жалили на ову необичну дневну рутину. Ипак, Исмаилова их је омекшала након што им је објаснила да имају право пјевати. Каже да пјева зато што и она и други затвореници то могу, и да је неопходно не само знати своја права, него их и искориштавати сваки дан.
Исмаилова је заслужила поштовање других затвореника многим својим дјелима. Приликом једног доласка на суд, споменула је да затвореници у Kurdaxani центру не добијају преписану количину меса. Одмах након тога, управа затвора је повећала дневну дозу меса свим затвореницима.
Исмаилова је такођер помогла једној младој дјевојци да укине притвор пред суђење у Kurdaxaniju тако што је написала њену молбу. Око 90 посто књига које су пријатељи послали Хадиџи још увијек кружи затвором, јер их је она поклонила другим затвореницима након што их је прочитала.
Због операције стомака одмах након што је затворена, Исмаилова има право на доставу домаћих јела које справља њена мајка. Њена мајка је увијек доносила додатне порције и када би чувари дозволили испоруку, Исмаилова би дијелила своју храну са другим затвореницима у ћелији.
Преношење порука
Власти су покушале спријечити Исмаилову да подноси извјештаје из затвора. Већина писама које је написала је заплијењена и никада испоручена. У неколико наврата, чувари су претресли њену ћелију и заплијенили њене биљешке – укључујући и судске материјале које је припремала за своју одбрану и комуникацију коју је размјењивала са адвокатом.
Упркос томе, Исмаилова је пред судом представила многе документе породице предсједника Алијева ван државе. Унутар своје звучно изолиране кабине, лукаво је избјегла микрофон који контролише судија тако што је рекла да посједује одређену имовину и оффсхоре компаније у Панами, Дубаију и Великој Британији. Одмах се извинила због „грешке“, и додала да је мислила рећи да су власници чланови предсједникове породице.
Исмаилова је такођер успјела прокријумчарити неке биљешке, укључујући и писма која је објавио "Washingron Post" и двије новинарске организације с којима је сурађивала прије хапшења – РСЕ/РЛ и Пројект извјештавања о организираном криминалу и корупцији.
У писму написаном у фебруару, Исмаилова је навела: „Није лако гурати правду напријед, али увијек вриједи покушати. Чак и када је резултат неуспјех, зарад правде и нас самих, 'зашто' је важније од 'како' и 'када'.“
У другом писму прокријумчареном у марту, Исмаилова је описала како су јој власти ускратиле право на посјету чланова породице и адвоката. Написала је: „Борба између добра и зла се наставља, и најбитније је да ова борба не престане... Затвор није застрашујући за оне који покушавају поправити искривљену вагу или за оне који се суочавају са пријетњама због исправне ствари. Јасно видимо за шта се морамо борити.“
Исмаилова је такођер завршила азербејџански пријевод романа 'Дјеца дрвета жакаранда' иранске списатељице Сахар Делијани – приче која даје глас хиљадама политичких затвореника убијених за вријеме чишћења иранских затвора 1988. године. Успјела је прокријумчарити свој пријевод из затвора да би био објављен.
Очекивања
Исмаилова каже да њени чувари повећају притисак на њу сваки пут када њен прокријумчарени урадак буде објављен. Пребачена је у самицу након што су њена писма послана у фебруару и марту објављена ван земље. Касније је написала да је позитивна страна казне била поглед на дрво са прозора њене самице.
Власти су такођер започеле претраге тјелесних шупљина њених адвоката и чланова породице у покушају да их спријече да прокријумчаре њене биљешке.
Судац Murguzov је 25. новембра одбацио жалбу Исмаилове.
Након што је пребачена у карантин у новом затвору, Исмаилова наводи да очекује и да ће њене нове жалбе бити одбачене на Врховном суду државе.
Када та жалба пропадне, планира представити свој случај Европском суду за људска права у Стразбуру, гдје ће тврдити да је њено право на правично суђење нарушено на многе начине, укључујући запљену докумената одбране, забрану приватних састанака са адвокатима и искључивање тона током њених свједочења.
У међувремену, наводи да жељно исчекује завршетак процеса привикавања у женском затвору, када ће бити смјештена међу остале затворенице и гдје ће моћи документовати сва нарушавања права којима буде свједочила.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.