Вести
04. 12. 2015.
Власт мора бити толерантнија на критику
Претње које добијају новинари, од Ненада Михајловића, Бранкице Станковић, уредника Курира Александра Родића и свих осталих новинара, напади на њих и на чланове њихових породица је нешто што је недопустиво за било које демократско друштво. Оно што очекујем од државе, премијера и свих осталих структура је да се уради све што је у њиховој моћи да се са тим престане. Небитно је коме припадају медији и чиме се баве, оно што се мора обезбедити је сигурност, истиче за Данас Дуња Мијатовић, представница ОЕБС за слободу медија, поводом ситуације настале у јавности након "сукоба" провладиних таблоида и телевизија.
Она додаје да су професионализација и недостатак квалитетног новинарства у Србији и читавом региону нешто чиме се морамо сви бавити и да то не може решити ни представник за слободу медија нити било која међународна организација.
- Са премијером Александром Вучићем сам имала више састанака и без обзира на одређена неслагања која смо имали у вези са мојим саопштењима, што је сасвим у реду и сматрам да није проблематично, он је што се тиче сигурности новинара увек био експлицитан и јасан да ће урадити све што је у његовој моћи. У последњим дешавањима у Србији о детаљима не знам нити желим да спекулишем, мислим да то није ни мој посао, нити је толико битно за медијске слободе. Битно је да сами новинари препознају претње које ту постоје. Новинарска удружења, и НУНС и УНС, одрадила су оно што је важно да се уради у сваком демократском друштву, а то је да подигну свој глас и да стану у заштиту професије и новинарства. Оно што представља проблем за мене као представника ОЕБС за слободу медија је сигурност новинара у овом конкретном и свим другим случајевима у Србији и читавом ОЕБС - напомиње Мијатовићева.
Последњих месеци имали смо случајеве да највећа владајућа партија реагује због избора госта у програму јавног сервиса, а да поједини министри "таргетирају" медије који воде "ужасну кампању" против владе. Да ли се то може сматрати политичком притиском на медије?
- Свако има право да искаже своје мишљење. Ако говоримо о политичарима, они имају много већу одговорност и њихов праг толеранције мора бити много већи што се тиче критике. Нажалост, на читавом Балкану то је велики проблем. Ми, народи на овим просторима, нисмо дорасли одређеним ситуацијама и једноставно емоције некада превладавају и креирају проблеме у друштву. Као међународни званичник не могу се укључивати у сваки случај шта је ко о коме рекао и зашто, али оно што је недопустиво је нападати и креирати атмосферу у којој се новинари и медијски радници не осећају сигурно. Наравно да ту постоји и одговорност новинара за изговорену и писану реч, зато мислим да је врло битно да се тиме, односно новинарима који не поштују новинарски кодекс, баве саморегулаторна тела. То опет не значи да је допустиво нападати новинаре, чак и кад су неодговорни и непрофесионални. Ту је црвена граница.
Мислите и на вербалне нападе?
- На све нападе који могу угрозити њихове животе. Новинарство које је и лоше је нешто на чему морамо радити и то не значи да људи за изговорену и писану реч морају бити кажњени.
Кажете да недостају квалитетно и истраживачко новинарство. Колика је одговорност политичара у Србији за то, који новинарске истраживачке приче "дочекују на нож" и називају их "глупостима"?
- То могу назвати процесом транзиције према демократском друштву која очигледно на читавом Западном Балкану иде веома споро и веома проблематично. Још нисмо довољно храбри, ни власт ни читаво друштво, да се изборимо са демонима прошлости и претходним ратом, жртвама, истином, и све је то дубоко ушло у корене у читаво друштво на Западном Балкану. У том процесу не можемо успети као друштво ако немамо слободно новинарство и људе који ће се бавити корупцијом и откривањем криминала. Вероватно постоје ситуације када новинари не напишу причу која је тачна, међутим ја се њима не бавим, али све то не треба да утиче на то да имамо ситуацију у којој ће се људи сваким даном све више плашити да напишу било шта што би некога ко је моћан моћи наљутити. И не говорим само о властима, већ и о тајкунима, људима који се називају моћницима, говорим о међународним представницима укључујући и мене. Ми морамо имати много већи праг толеранције ако говоримо о критици.
Једна од ретких области у којима је било замерки у Извештају ЕУ о напретку Србије управо је слобода медија, док с друге стране званичници Брисела у својим изјавама то не апострофирају већ само истичу похвале. Колико је уопште слобода медија и даље битна за ЕУ?
- Наравно да је битна. То је јасно да земље које су потенцијалне чланице треба да испуне услове ЕУ. Не могу говорити у њихово име, сарађујем са Европском комисијом, али имамо различите приступе. Мој глас се много више чује, него глас ЕК која има своја правила и доста бирократски приступ тим стварима и онда је тешко, поготово за новинаре, наћи срж приче или добру информацију за причу ако читамо извештај.
Не могу да коментаришем извештај ЕК
У извештају се оцењује да је није било напретка у области слободе медија. Каква је ваша оцена, да ли се разликује од става Брисела?
- Не могу коментарисати њихов извештај. У свом раду не оцењујем, мандат ми једноставно не дозвољава да се бавим анализама такве врсте. Ја реагујем на основу случајева које онда остали, укључујући и ЕК, узимају као информацију за анализе и оцене.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.