Вести
02. 12. 2015.
Пресинг: Каква је то држава коју таблоиди могу да руше?
Весна Ракић Водинелић, професорка Правног факултета Универзитета Унион и председница Савета Нове странке, и Ненад Милић, заменик председника ЛДП-а, оценили су, гостујући у Пресингу телевизије Н1, да приче о државном удару у Србији не делују уверљиво.
Професорка Ракић Водинелић подсетила је да државни удар подразумева да одређена група унутар државне администрације покушава да смени власт уз помоћ полицијске, односно чешће војне силе.
Стога, како каже, приче о државном удару које пласирају поједини таблоиди, не доживљава као озбиљну претњу, већ као злоупотребу медија која јој, како је навела, није сасвим јасна.
Додаје, међутим, да је забрињавајуће што су се у недељу у целу причу укључили и поједини министри у Влади Србије и каже да је све деловало као застрашивање грађана.
“Рецимо, једна старија госпођа коју познајем добила је благи напад мислећи да почиње грађански рат”, навела је Ракић Водинелић и истиче да актуелна власт већ две-три године држи јавност у “стању задиханости и унезверености”, што је последица непрестаног отварања стварних и измишљених афера.
Она је упитала и зашто је министар унутрашњих послова Небојша Стефановић држао коференцију за штампу о томе да је Вучић прошао полиграфско испитивање, а не директор полиције или виши тужилац који води предистражни поступак.
“Цела ствар је фарсична. Представници физичке силе требало је том чину да дају заструшујући изглед. Видели сте шта се десило у Паризу — све изјаве је давао јавни тужиилац, иза њега није стајао нико. Нисте никад могли да видите тако шаролику дружину, одевену у униформе са оружјем”, подсетила је Весна Ракић Водинелић.
Она је рекла и да министар полиције не може да створи поверење јер “носи тежак терет неверодостојности откад се поставило врло озбиљно питање плагијата његовог доктората”.
Поједини министри Србији наносе озбиљне политичке проблеме
Ненад Милић је истакао да се са изјавама министара о угрожености премијера Александра Вулића не може играти, да претње увек треба схватити озбиљно, и да се оне морају одвојити од рата таблоида који је у току.
“Све је почело сукобом два таблоида наклоњена влади, али забрњава да се у се у недељу укључили министри”, подсетио је Милић и додао да су министри ипак били опрезнији у својим оценама и нису помињали државни удар, већ дестабилизацију власти.
“Ако су један или два чланка (у Куриру) разлог да држава буде нестабилна, ако то може да сруши државу, онда сви морамо да се забринемо за државу коју један или два чланка могу да сруше… То да се владајућој странци не свиђа како пише таблоид, па тако су они дошли на власт. Саопштења СНС-а пуна су вербалног насиља. Свако ко упути критику је лопов. Када неке новине то ураде њима, онда је то драма. Они знају да су тако дошли на власт, и зато се плаше. (Драган) Ђилас је три месеца био највећи лопов — шта је са мостом, Бус плусом, Булеваром? Сада када није у ДС-у, више није лопов. Чеда исто тако, и Пајтић, ко год. То је модел понашања који је катастрофалан за друштво. Тај модел форсира СНС”, оценио је Милић.
Заменик председника ЛДП-а рекао је и да се актуелна ситуација никако не може поредити са 2003. годином и убиством премијера Зорана Ђинђића и сматра да је повезивање најаве штрајка једног мањинског синдиката полиције са оружаном побуном ЈСО, непримерено.
Милић је рекао и да нема логичног објашења зашто се приче о дестабилизацији државе пласирају неколико дана уочи министарске конференције ОЕБС-а у Београду и отварања прва два поглавља у преговорима о чланству Србије уи ЕУ.
“Долази 50 министара спољних послова – Америка, Русије… Мислите да амбасаде нису послале извештаје? Шта мисле када виде да ли је тема државни удар или не? Поједини министри оптужује западне амбасадоре, то је тек врхунац неозбиљности. Влада ради, спроводи Бриселски споразум, отварају се поглавља, нема никаквог политичког разлога да то раде, али неозбиљни људи не схватају колико политичких проблема праве овој земљи”, оценио је он.
Милић сматра да у Србији још није решено питање да ли желимо на Запад или не, иако је 2014. деловало као да је то питање решено.
Он сматра да догађаји у Црној Гори, где се протести дела опозиције дешавају паралелно са позивом тој земљи за чланство у НАТО, могу бити експеримент за оно што ће се десити Србији ако се заиста приближи ЕУ.
Уместо да поличари буду мета кртике, новинари су мета напада
Весна Ракић Водинелић каже и да је премијер Вучић, када је долазио на место премијера, морао да рачуна да ће као неко ко врши политичку власт, бити на мети критика.
“Уместо да политичари постају мета критике зато што врше власт, сада новинари постају мета за физички напад. Претње Славиши Лекићу не би смеле да се десе. Њему је речено да не може да му се пружи заштита зато што никакво насилно дело није учињено”, подсетила је она и додала да се иста ствар догодила и чланици Савета за борбу против корупције Мирослави Миленовић која се обратила полицији да добија претње и да је неко прати, а да јој сада полиција замера што није пријавила напад, већ се обратила медијима.
Ненад Милић је рекао да то показује да је полицији неопходна “комплетна реформа”, јер је она сад базирана на репресивном, а не на превентивном делу своје улоге.
“Верујем да су и Славиши (Лекићу) рекли да им се јави ако добије батине. Највећи проблем је непостојање институција које раде свој посао. Воде нас из афере у аферу, држе тензије, а оно што је суштина — лош живот – то пролази поред нас”, навео је он.
Вучићев одлазак на полиграф је преседан
Професорка Ракић Водинелић је оценила и да је премијер одласком на полиграфско испитивање направио преседан.
“Дао је изјаву и после тога је министар рекао да је он прошао полиграф и да су сви његови искази били истинити. Ви и ја не бисмо имали такву привилегију. Замислити да на вас вриште странице таблоида, замислите да одете у полицију и тражите да на ту околност будете испитини на полиграфу. Убеђен сам да би вас одбили. Он је себе направио важнијим од свих нас. И сада неки његови министи њега хвале и тврде како је он као било који други грађанин отишао у полцији и подвргао се полиграфском испитивању. Па, не може сваки грађанин то да уради”, истакла је она.
Гошћа Пресинга је притом истакла да се полиграф у суду не употребљава као доказ и подсетила је да је и Дарко Шарић прошао полиграф када је оптужио бившег директора Управе криминалистичке полиције Родољуба Миловића, да би касније и сам Миловић прошао полиграф.
Она је рекла и да је неприхватљиво што су у јавност изнети подаци из здравственог картона бившег директора Курира Александра Корница.
“Тај податак се може открити само на позив суда, сви који су се позивали на дијагнозу, могу да дођу под удар кривичног дела из Члана 146.”, подсећа она.
Ненад Милић је рекао да је неприхватљиво да министар здравља Златибор Лончар, који је лекар који је положио Хипократову заклетву, коментарише нечију болест.
Гости Пресинга верују и да актуелни догађају нису увод у евентуално расписивање ванредних парламентарних избора, већ да власт са слабим резултатима не може да нађе други начин да себе стави у први план.
Коментари (2)
Остави коментар03.12.
2015.
Ostrašćenost
O ostrašćenosti gđe Vodinelić, kada je Vučić i stranka na čijem je čelu, najverodostojnije svedoči podatak da je prostor za svoje političko delovanje našla u stranci takođe ostrašćenog i u pogledu opšteg i političkog obrazovanja polupismenog istovremeno
ОдговориO ostrašćenosti gđe Vodinelić najverodostrojnije svedoči podatak da je za svoje političko delovanje prostor pronašla u stranci takođe ostrašćenog i, istovremeno, u pogledu opšteg i političkog obrazovanja, polupismenog Zorana Živkovića.
02.12.
2015.
А ПЕТНАЕСТ ГОДИНА РАНИЈЕ?
“Рецимо, једна старија госпођа коју познајем добила је благи напад мислећи да почиње грађански рат”, навела је Ракић Водинелић....
ОдговориА какав је напад та старија госпођа (или нека друга) имала 5. октобра 2000. године, када је запаљена Скупштина, разбијена ТВ Београд, линчовани новинари, покрадена уметничка дела, али и фотеље и мобилијар...
Где су тада били госпођа Водинелић и господин Милић?
Ово је реторичко питање, јер сви ми знамо где су они били. На оној страни која је извела пуч. Баш тако, пуч. И то професор(ка) Водинелић зна, а Милић, вероватно не зна, јер се зна, шта он зна, а шта говори и ради.
Господо, не фрљајте се олако речима које су везане за чињенице које јавност зна. Нисте ви толико наивни. У питању је нешто друго. Зар не?
А сад сви на Правни факултет госпође Водинелић!