Вести
20. 11. 2015.
Још без одговора откуд таблоиду поверљиви банкарски изводи
Да ли сте сигурни да је банковни извод који имате пословна тајна између вас и банке? Ни десет дана након што је таблоид Информер објавио извод из платног промета неколико организација које се баве истраживачким новинарством, нема одговора на питање како је тако нешто могло да се догоди.
Цурење информација у Србији досегло је нове размере, јер на удару нису само лични подаци грађана, већ и организација. Иако не тврде да је информација потекла из банке, у БИРН-у кажу да је она дужна да штити тајност података. Из банке одбијају јавно да се огласе, али је БИРН објавио одговор који су њима упутили - да ни информације ни документ нису потекли из Рајфајзена.
“Чак да узмемо и да тај папир није потекао из банке, ми очекујемо да нам банка да образложење како је било могуће да се то деси и инисистраћемо на томе, гураћемо у интересу јавности ову причу до краја кроз систем онако како је законом предвиђено јер ако је могло да се деси нама могло је да се деси било ком предузећу у Србији да се њихови пословни подаци злоупотребе на овај начин”, каже директорка БИРН-а Драгана Жарковић Обрадовић.
Објављивање налога за плаћање или извода са рачуна је вишеструко штетно, а највише са становишта поверења у банкарски систем Србије, каже повереник Родољуб Шабић. Иако подсећа да није надлежан да покрене поступак против правног лица, он каже да држава не би смела да игнорише овакве појаве.
"Ако сама банка неће категорички да реагује или предузме друге мере које на крају крајева угрожавају њен углед и штете њеном клијенту, очекивао бих реакцију Народне банке која спроводи наздор над целим банкарским системом. Очекивао бих реакцију Удружења банака. То јесте феномен који није допустив”, каже он.
У БИРН-у кажу да су бројке на објављеним изводима тачне, али да је контекст проблематичан, јер су ти подаци злоупотребљени за дискредитацију организације. Међутим, закон није предвидео могућност да организација тужи медије за увреду, већ само појединац.
Професор правног универзитета Унион Саша Гајин каже да механизми за заштиту постоје у оквиру кривичног права, али да се надлежни органи тиме баве несавесно.
“Повреду закона не можете да спречите законом већ развијањем свести о томе да је потребно поштовати туђа права. Али, сваки закон се крши и закон је тај који омогућава заштиту од оних који га крше, а сам по себи не може битно да допринесе томе да се људи одваже да завирују у туђе приватне животе, банковне рачуне или прибављају друге информације”.
У Србији информације цуре на све стране, а најгоре је у Министарсву унутрашњих послова – које би морало да буде и најснажнији гарант тајности података. Цурење информација из МУП-а досегло је толике размере да је и ресорни министар Небојша Стефановић био принуђен јавно да обећа да ће учинити све да искорени ту појаву. Колико је успешан види се по насловним странама таблоида, у којима је истог дана када је министар дао обећање, главна вест била заснована управо на информацијама процурелим из полиције.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.