Вести
15. 11. 2015.
Oсуђени на Си-Ен-Ен
Таман се у петак вече завршио фудбалски пријатељски меч између Чешке и Србије, а разочаран разултатом јер су нашим “орловима” опет и опет поткресали крила, остао сам спортски тужан да даље пиљим у јавни сервис РТС.
Мирно вече на крају радне недеље, покварено лошим фудбалским издањем наших, беше само увод у катастрофу…
Почеле су прво телефоном да стижу вести о бомбама на истом таквом пријатељском фудбалском мечу у Паризу између Француске и Немачке.
На интернету из минута у минут све страшније вести о покољу у граду светлости.
Узбуђен, и људски и проферсионално, пун стрепњи, кренуо сам да на кабловској „листам” канале, све редом…
Мук, ништа, нигде специјалне емисије.
Пред поноћ на РТС-у је кренуо каирон са неколико података о атаку на Париз. Текао је филм “Мамула” који сам већ гледао.
На тв-каналима са националном фреквенцијом, попут Пинка, ТВ Хепи и Прве, ријалити програми са кикотом, псовкама и певушењем.. Ни у назнаци нигде и ништа о трагедији.
На Б92 се исповедају Великом брату, на Студију Б тече ноћни програм о моди и времену, уз опустено ћаскање, на ТВ Војводини репризни путопис.
Једино ТВ Н1 преноси Си-Ен-Ен са лица места уз симултани превод. Ништа боља слика ни у региону.
Електронски медији који су по свом устројству најбржи, нису ни трчали ту трку.
Питам се шта је било са капацитетом наших тв станица да прекину редовни програм, доведу познаваоце и аналитичаре, бивше амбасадоре у Француској, стручњаке, људе који познају тај град али и позадину напада, да гледаоцима који стрепе понуде чињенице које ће им помоћи да схвате шта се дешава и зашто. Ништа…
Нико нема дописника да се огласи, ни Танјуг, ни РТС.
Провинцијализација наших медија је очигледна.
Ноћни уредник нашег листа успева “на мишиће” да склопи причу за читаоце ујутру.
Ни “Политика” нема дописника из Француске, а хонорарна дописница је давно дигла руке од нас јер нисмо имали начина да је макар симболично платимо.
Кад сам почео да радим у Политици, било је 5 страних дописника.
Знам да ни земља није била каква је некад била, знам да је криза, транзиција, рецесија…
Али такође видим да сада имамо онакво новинарство какво смо платили.
Јесмо ли једино то заиста и заслужили? Да се ослонимо на Си-Ен-Ен верзију стварности?
Коментари (3)
Остави коментар19.11.
2015.
I njima se to desilo
Gospodine Milanoviću, zašto tolika briga za žrtve u Parizu. Da nam je novinarstvo u krizi, to je blag termin , ono je katastrofa. Najveća korupcija je u novinarstvu, i odatle sa širi.
ОдговориNaravno da mi je žao svakog izgubljenog života u Parizu. Ali zašto svet nije pokazao takvu brig za nastradale Ruse. Zašto taj isti svet nije ni suzu pustio za ubijene ljude u Varvarinu, za ubijene vojnike na spavanju, za ubijene ljude u televiziji . Ti isti su ubili malu Milicu.Naš narod kaže , eto " mečka je zaigrala i pred njihovim vratima" Žao mije nastradalih ljudi, ali neka osete kako je to kada stradaju nedužni. Mi smo to prošli za vreme bombardovanja.
16.11.
2015.
lako je kritikovati
Koji analitačar, poznavalac prilka u Francuskoj ili ekspert za terorizam će u petak u ponoc, ili kasnije, hteti da učestvuje u specijalnoj emisiji? Najlakse je kritikovati i naknadno pametovati. I zasto Milanovic, sve što je drugima predlagao, nije uradio za nedeljni broj Politike?
Одговори15.11.
2015.
ТО ЈЕ ТО!
Сасма тачан приказ стања у српском новинарству. О томе нико, ни у редакцијама без обзира на то какве изговоре имају, не води рачуна. О јавном сервису РТС који се хвали ”огромном гледаношћу” кад игра Новак или други тв ”национале” са лиценцним страним псовачинама одавно не треба причати - цвета крајњи дилетантизам о којем је у горњем тексту све речено. Туга над тугама. Посебно у електронским медијама. Штампани се још некако одржавају захваљујући пре свега ”Политици” и ”Новостима”. Али, докле и ту?
Одговори