Вести
14. 11. 2015.
Домаћа памет и бриселска генијалност
Домаћа памет увек губи у судару са бриселском генијалношћу. Тако је протеклих година било и у области медија. По том је рецепту настао и сет медијских закона са којим се пре неколико година кренуло у реформу српске штампе.
Ове је године приватизација 73 медија прошла тако што је нове власнике пронашло само њих 32.
Угашен је Танјуг, а укупно је више од 1.000 новинара остало без посла.
Али реформа мора да се спроведе, назначено нам је и у последњем извештају Европске комисије. Па ћемо догодине видети да ли је затварање редакција добро за медијски плурализам, кажу у том извештају.
Коментаришући чињеницу да Брисел није нашао никаквог напретка у одељку посвећеном медијским слободама, премијер Александар Вучић је одговорност за тренутно стање делом пребацио и на европске званичнике.
„Можда они сносе и већи део одговорности имајући у виду број медија које финансирају. И да мало погледају да то буде на транспарентнији начин, да знамо ко и кога финансира и како, и да то допринесе да имамо боље резултате”, пренео је Вучић новинарима део разговора са „европским пријатељима”.
Добра идеја, коју је можда требало унети и у сет медијских закона.
Не знам да ли је премијеру познато да је Удружење новинара Србије (УНС) приликом писања Закона о јавном информисању тражило да се законска обавеза медија да пријављују државну помоћ прошири и на помоћ других држава.
Није чудо што предлог УНС-а није добио подршку других новинарских удружења у Србији, јер политички најгласније и најутицајније медијске групе не трпе да било ко постави питање финансирања медија из западних извора.
Највећа асоцијација газда штампаних медија посебно је писала Скупштини Србије против предлога УНС-а, што такође није никакво чудо будући да су многе домаће новине ионако већ у страним рукама.
Али зашто Министарство културе и Влада Републике Србије тада нису имали разумевања за предлог УНС-а да добијемо и списак медија који су финансирани из буџета европских и других западних држава?
Било би лепо, тим пре што је и наша држава сада прешла на такозвано пројектно финансирање медија.
Па кад комисије у Министарству културе одлучују којим пројектима и којим истраживачким порталима да дају државне паре, појма немају колико су пара ти исти пројекти већ добили из буџета страних организација и држава.
Штета што се још тада неко из Владе Србије није сетио да постоји нека тајна веза између финансијера и уређивачке политике. Па да у српском закону пише да транспарентност мора да постоји и кад су туђе државе у питању, а не само наша.
И да се на крају не деси да наша држава изађе из свих медија – како би у њих ушле стране државе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.