Вести
10. 11. 2015.
Судар империја
Не баш очекивано, увод у отворену медијску кризу у Србији било је обмањивање јавности о случају агенције Танјуг.
Обамњивање није преблага реч, пошто су утицајни аналитичари и креатори јавног мњења, уз помоћ носталгичара, хуманиста и активиста на друштвеним мрежама, убедили мњење да свака држава има своју државну агенцију и да се Моша Пијаде окреће у гробу.
Иако је новинска агенција у стопроцентном државном власништву совјетски модел, и упркос томе што уистину државе у капиталистичком свету имају тек удео власништва, попут Ројтерса, или бирое за информисање.
Успешно је створена атмосфера да је гашење Танјуга исто што и распад државе, те да само држава може да произведе објективну информацију јер је то скупо, захтевно и неодрживо на други начин.
И стога ће грађани кроз порез до даљњег да финансирају агенцију као државни пројекат, као да у владиним службама већ не плаћају довољно задужених да „нахране" медије саопштењима, фотографијама и видео снимцима државних званичника.
Један уистину реформски потез тако је устукнуо пред популизмом.
Чему оволико писање о Танјугу усред судара таблоидних медијских империја -Курира са једне стране, а Пинка и Информера са друге, а све поводом најстарије медијске куће на Балкану -Политике?
У основи је исти разлог - питање власништва, односно промене власника медија.
Кад ту избије спор, колико год да су учесници у спору као у шпагети вестерну листом негативци, публика просто не може да одлучи за коју од лоших особина да навија.
А оно што је најгоре остаје у другом плану - страшна злоупотреба јавног ресурса и медијске моћи у борби за најгрубљи лични интерес, који може бити успешно маскиран и у политички сукоб, стваран или фингиран.
Било да је реч о фреквенцији, било о гледаности или о тиражу.
И о томе, као и о приватизацији Танјуга, постоје закони, правила и прописаних механизми.
Који не служе да би се поштовали, него да би се, у случају нужде, употребили против противника на сцени и конкурената на тржишту.
Мада би се народски рекло да је реч о клању вола за кило меса, силина обрачуна и покренута машинерија су запањујући, и посебно поражавајући појавни интерес грађана Србије.
Којима свакако није питање свих питања коликоје који власник таблоида оштетио државу, своје запослене, конкуренте, или поједине богате припаднике естаблишмента.
Тиме, би у уређеној земљи, требало да се баве полиција и тужилаштво.
Уместо тога, да на Авали после пола милиона година проради вулкан и почне да избацује дим, тешко да би та прича добила толико страна у таблоидима и толико минута на најгледанијој ТВ станици, колико судар медијских империја.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.