Вести
05. 11. 2015.
Крај Танјуга на 72. рођендан
Танјуг престаје да постоји, званично је саопштено из надлежног министарства Владе Србије.
Та одлука је донета након два неуспешна покушаја приватизације ове државне новинске агенције а имајући у виду да је Закон о Танјугу престао да важи 31. октобра. Чини се да је вест да није нађено решење да се ова агенција власнички трансформише ипак затекла јавност.
Само дан уочи 72. рођендана Танјуга Влада Србије је званично саопштила да ова државна новинска агенција са око 180 запослених престаје да постоји.
"Управо сам изгубио посао", тим речима су се огласили на друштвеним мрежама неки од Танјугових новинара.
"Ми смо до ове тачке доведени чињеницом да није било заинтересованих за куповину Танјуга у поступку који је спроводила Агенција за приватизацију", каже за РСЕ државни секретар у Министарству културе и информисања Саша Мирковић.
“Оно што је чњеница јесте да је Танјуг био без пословног простора, у смислу да није био власник. Исто тако је чињеница да је документација из Танјуга изнешена и пребачена у Архив Југославије. И да чак и снижена цена за 50 посто у другом кругу приватизације није била довољно атрактивна да би Танјуг купио неки нови власник. Према томе, једино што је следило имајући у виду да је Танјуг био медиј који има свој закон, а тај закон је истекао 31. октобра, ми као Влада Републике Србије нисмо имали друго решење него да поштујемо закон”, каже Мирковић.
Члан 146. Закона о јавном информисању и медијима предвиђа да Закон о Јавном предузећу Новинска агенција Танјуг престаје да важи или датумом потписивања купопродајног уговора или најкасније 31. октобра 2015. године.
Претходно је медијска стратегија, коју је Влада Србије донела 2011. године, предвидела излажење државе из власничке структуре медија.
Директорка Танјуга Бранка Ђукић се до овога тренутка званично не оглашава, а медији су упућени на председника синдиката Мирка Драгишића.
„Ми имамо информацију да би сутра у Службеном гласнику требало званично да буде објављена одлука Владе Србије о престанку рада Јавног предузећа Новинска агенција Танјуг, запосленима је данас почела исплата октобарске плате и треба да су у току консултације око отпремнина“, рекао нам је Драгишић.
Не можемо рећи да нам је драго што једна агенција која је постојала седам деценија нестаје, каже професор Факултета политичких наука Раде Вељановски, али подсећа да је већ 12 година у закону била предвиђена клаузула о приватизацији, односно власничкој трансформацији државних медија.
“То је прича која постоји већ 12 година, зашто нико није за тих 12 година нашао неко другачије решење да се та агенција власнички трансформише, да опстане али да ради на другачији начин, да не буде нелојална конкуренција осталим агенцијама, јер Фонету и Бети није било лако да раде у конкуренцији са Танјугом ако они морају сваки динар да зараде на тржишту а Танјуг је имао огромне приходе из државног буџета. Дакле, то једноставно није могло тако да опстане и зато је закон предвидео приватизацију, али врло је чудно како то да нико није био заинтересован за једну угледну агенцију која је постојала деценијама”, каже Вељановски.
Највреднији дио архива
Сада када је саопштена одлука о престанку рада Танјуга медији се питају зашто запосленима нису понуђене бесплатне акције.
Удружење новинара Србије указало је на то “да је поступак преноса капитала покренут одмах по окончању другог круга приватизације - 7. октобра, а пре престанка важења Закона о Танјугу, да би запослени у овој агенцији могли би да остваре права која им припадају".
Одлуком Владе Србије запослени ће добити отпремнине, а Саша Мирковић из надлежног министарства на наше питање зашто није дошло до поделе бесплатних акција запосленима каже да му је жао што у случају Танјуга није било трећег круга у процесу приватизације.
“Као што је на пример случај био са неуспешном продајом Дневника. Ради се о следећем, рокови који су били зацртани Изменама закона о јавном информисању и медијима предвиђали су проактиван став менаџемента и људи из Агенције за приватизацију. Да ли је ово решење било могуће? Чини ми се да и поред најбоље воље у овом случају члан 146. је онај који има важећу тежину и значај, а он је дефинисао да управо због тога што је Танјуг дефинисао своје постојање Законом, да у том смислу подела акција није била решење и да у том случају без обзира и на рокове тешко да би се закон могао тумачити на тај начин”, рекао је Мирковић.
Када је основана током Другог светског рата као Телеграфска агенција нове Југославије задатак је био да извести свет о антифашистичкој борби.
У деценијама после рата као агенција социјалистичке државе Танјуг је изградио ауторитет широко познате медијске куће да би у времену распада Југославије постао део пропагандне машинерије Милошевићевог режима.
Опоравак после 2000. године како видимо завршава се нестанком агенције.
Иза Танјуга остаје архива од 3,5 милиона негатива, односно фотографија значајнијих догађаја у бившој Југославији, Србији и свету од Другог светског рата до данас, као и обимна архива текстова од оснивања.
Управо на архиву Танјуга указује Станко Црнобрња, редитељ и теоретичар медија, који каже да је судбина ове агенције последица доношења лоших закона.
“Док год велики број земаља у свету и у Европи, нарочито у нашем окружењу, сматра да националне агенције одржавају одређене потребе у медијском извештавању становништва, не само домаћег него и иностраног, дотле вероватно и Србија треба тако да размишља. Национална агенција је једно место које не само да се бави дневном десеминацијом, скупљањем и обрадом информација него је де фацто законом дужна да све то чува, сортира и ствара велике архиве које су од непроцењивог значаја за баштину једног народа. Танјуг је управо таква институција. Значи, највредније што има јесте његова архива”, каже Црнобрња.
Министарство је покренуло поступак за очување архиве Танјуга, каже Саша Мирковић, наводећи да је пре неколико месеци обављен контакт између Архива Југославије и Тањуга и да је та грађа изнешена.
“Оно што ми је изузетно важно јесте да та архива буде сачувана на прави начин и да буде доступна људима с обзиром да то није само сведочанство о Новинској агенцији Танјуг и Телеграфској агенцији нове Југославије, како је гласио њен пуни назив, већ је то сведочанство о једном времену и у крајњем случају о једном простору и свему што нам се догађало у претходних седамдесетак година”, наводи Мирковић.
Танјуг је основан као Телеграфска агенција нове Југославије 5. новембра 1943. године у Јајцу, у Босни и Херцеговини, три недеље пре Југославије.
Оснивач Танјуга био је Моша Пијаде, а први директор Владислав Рибникар.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.