Вести
05. 11. 2015.
Заглушујућа тишина
Међународна позиција Србије иде напред, а слобода изражавања и слобода медија уназад, изјавио је данас у Бриселу председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Вукашин Обрадовић, који сматра да је медијска сцена у Србији строго контролисана, док су новинари подвргнути разним притисцима, бедно плаћении склони аутоцензури.
На конференцији "Speak UP" о слободи изражавања и медија наЗападном Балкану и у Турској, коју је организовала Европска комисија, он је оценио да у "Србији данас влада заглушујућа тишина у којој се чује глас само једног човека и његових гласноговорника".
Таблоидизација је феномен који доминира, не само медијима,већ и у друштву у целини, указао је Обрадовић, напомињућида се у таквој ситуацији јасно осећа недостатак критичког дијалога. То наноси велику штету евроинтеграцијама и започетим демократским процесима у Србији, додао је Обрадовић и оценио да је "тешко описати ситуацију у којој се напредовање у евроинтеграцијама дешава паралелно са назадовањем у поштовању основних вредности Европске уније (ЕУ)".
Посебно је важно питање безбедности новинара, рекао је Обрадовић и подсетио да се још не знају нападачи на Давора Пашалића, новинара ФоНета и недавно зверски пребијеног Ивана Нинића.
Србија је у августу прошле године усвојила сет медијских закона који, без обзира на ситне мањкавости, остављају довољно простора за медијску реформу, истакао је Обрадовић.
Он сматра да су Закон о информисању, Закон о елетронским медијима и Закон о јавним сервисима добра основа за корените промене, које би, уз адекватну примену, довеле до суштински другачијег изгледа медијске сцене. Према речима Обрадовића, Србија има законодавни оквир који би могао да обликује медијску сцену на један сасвим другачији начин. И управо у тој чињеници видим наш "пут напред", рекао је Обрадовић, који сматра да је неопходно инсистирати надоследном спроводјењу закона.Треба инсистирати на решењима која ће довести до новог квалитета на медијској сцени.
Да се не заваравамо. Не постоји ни једна власт, па ни ова у Србији, која ће се добровољно одрећи утицаја на медије, оценио је Обрадовић. Он је указао да, без обзира на законска решења и прокламоване циљеве, очигледно постоје велики отпори у спроводјењу медијских реформи. Истовремено, наша деценијама слабљена професија, последње две три године је додатно оштећена и споља и изнутра. Све то заједно има за резултат околности у којима сама професија, без подршке, није у стању да се, потпуно посрнула, врати са пропагандне на новинарску стазу, рекао је Обрадовић.
Сигуран сам да кључ медијске сцене у Србији заправо држи политичка елита, додао је Обрадовић, указујући да медијску заједницу највише брине што не примећује политичку вољу власти да медијску сцену посматра као део демократског процеса.
Напротив, често смо сведоци да поједини политичари својим поступцима показују да и даље виде медије као средство за постизање политичких рејтинга и манипулисање јавним мњењем, констатовао је Обрадовић.
Осврћући се на улогу ЕУ, он је предочио да се питања медијских слобода пребацују у други план под налетом тренутних политичких интереса, без обзира да ли се ради о "Бриселском споразуму", регионалној стабилности или избегличкој кризи.
Према речима Обрадовића, ЕУ мора директније да инсистира на медијским слободама и да јасно стави до знања да је слобода изражавања на самом врху лествице европских вредности. Само на тај начин државе Западаног Балкана могу да дају пуноправни допринос развоју ЕУ, оценио је Обрадовић и напоменуо да је пут слободног новинарства истовремено и пут демократије и људских права.
Нема демократског друштва без слободних медија, нема људских права без слободних медија. Али ни критичког новинарства нема у недемократским, ауторитарним друштвима, закључио је Обрадовић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.