Вести
04. 11. 2015.
Брисачи снимака по професији
Градоначелник тврди да нема обезбеђење, али ко су онда људи који га штите од новинарских питања и бришу видео-снимке?
Поједини новинари који су спремни да поставе незгодна питања људима из власти често буду спречени у томе. Не само што им пи-арови функционера цензуришу питања, већ трпе и физичке нападе како би били онемогућени да раде свој посао.
Управо ово догодило се мени и мојим колегама кад смо градоначелнику Београда хтели да поставимо питања у вези са истраживањем о становима на бугарском приморју које смо недавно објавили.
С колегама из редакције отишла сам до шеталиста код Саванове, недалеко од градилишта, где је требало да дође градоначелник Синша Мали.
Иако се инцидент у којем су нас спречили да радимо свој посао као новинари догодио касније, нисам се осећала пријатно ни при самом доласку. На сређеном шеталишту било је више комуналне полиције и сумњивих типова у тамним оделима, попут неких горила или полицајаца у цивилу, него грађана који шетају.
Двојица таквих типова била су на само неколико корака од нас све време док смо седели на клупи. Могли су да чују форе из неке од најновијих епизода „Државног посла“.
Градоначелник не одговара
Нисам рођена Београђанка, али ми је тог момента било жао џунгле пуне бахатости и насиља у какву се овај град претворио. Макар ту крај реке где је танка линија између јавног и приватног.
Убрзо је стигао градоначелник. Са неколико људи, међу којима је био и начелник комуналне полиције, кога сам одмах препознала, кренуо је ка градилишту.
Градоначелник није одговарао на наше позиве за интервју, па је ово била прилика да му поставимо питања која су остала без одговора.
Укључила сам диктафон, а колега Павле је снимао фото-апаратом. За сваки случај, снимала сам и мобилним телефоном, што се испоставило као добар потез. Колегиница Јелена покушавала је да му скрене пажњу и постави питање. Игнорисао нас је.
„Синиша!“, довикнула је градоначелнику једна госпођа која је ишла за њим.
„Не, неће он давати изјаве“, одговорила је на моје речи да смо из Мреже за истраживање криминала и корупције КРИК.
Дуже од минута трајало је наше обраћање градоначелнику док смо корачали за њим, али безуспешно.
„Молим те, хајде стани… КРИК“, чује се глас госпође у позадини.
Градоначелник није желео да застане и разговара с нама.
Одједном се испред мене створио мени непознат човек и препречио ми пут. Ту су нас зауставили, на пола пута од Саванове и градилишта.
„Пусти телефон…“, прилази ми човек пружене руке. „Дај, обриши снимке. Је л’ ја тебе снимам?“
Била сам окружена тројицом. Међу њима био је и начелник комуналне полиције.
„Хајде, дај телефон“, рекао је један од њих.
Нисам им дала телефон који више није био у мојој руци. Завшио је у рукама једног црнокосог лика који је немо стајао и брисао ми снимке.
Пре него што су ми узели телефон, од колеге су узели фото-апарат.
Иако смо се и њима представили као новинари, наша опрема остала је у њиховим рукама.
„Дођи, Маре. Дођи колима. Хајде, брзо“, позвали су неког у помоћ.
„Можемо ли да видимо ваше легитимације?“, питали смо их.
„Не може“, кратко је одговорио један од њих.
Звук аутомобила. Стигао је Маре.
Било је то као у неком вицу типа како да уз помоћ три комунална полицајца обришеш видео-снимак? Позовес четвртог који зна.
Маре је седео закључан у аутомобилу и брисао све снимке с нашег апарата. Снимала сам га телефоном који су ми пре тога вратили.
Није нам помогло ни то сто смо се уредно представили као новинари, ни што код себе имамо новинарске легитимације – нису нам их ни тражили. Хтели су само да обришу снимке као да се никад нисмо нашли на том месту и обратили градоначелнику – као да су по професији брисачи снимака.
Они дођу кад затреба да обришу снимљено, или стражаре у униформи, па онда новинарима онемогуће да било шта сниме, као у инциденту који се догодио нашим колегама из Истиномера.
Након свега овога била сам бесна, али у исто време и срећна јер сам за неколико минута након што смо се удаљили од њих, сачувала све снимке из телефона.
Маре1, Маре2 и Маре3
Срећом, користим „ајфон“ који обрисане фотке и снимке чува у фолдеру „Рецентлy Делетед“ па је било лако сачувати избрисано. Одмах смо кренули у редакцију да их што пре објавимо.
На снимцима које смо убрзо након инцидента објавили јасно се види да је међу групом људи који су нам одузели опрему био и начелник комуналне полиције Никола Ристић. Не само да се види на снимку већ је он и актер целог догађаја, и то на страни оних који су нам брисали снимке и физички нас спречили да градоначелнику поставимо питање.
Осим питања која су тога дана остала без одговора од градоначелника, појавила су се нова.
Покренут је дисциплински поступак против Марета јер нам је брисао снимке. Али шта је с поступком против Марета2, који је Павлу одузео фото-апарат? Шта је са поступком против Марета3 који ми је брисао снимке из телефона? Где је у целој причи око истрага и покретања поступака начелник комуналне полиције који је учествовао у нападу на нас? Или смо ми објавили видео у којем начелника комуналне нико није видео?
Без обзира на све, ова прича се за нас овде не завршава.
Велико хвала свима који су се јавили, пружили подршку и ширили наша истраживања на друштвеним мрежама. Ми настављамо да истражујемо јер смарамо да је то у интересу свих нас, чак и „професионалних“ брисача снимака.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.