Вести
03. 11. 2015.
Скидање рукавица
Ето још једне „филије“ која није обавезно нешто добро. Ја се ономад завитлавах, али - како ствари стоје - није искључено да Србија у догледно буде почасни гост Сајма књига у Београду.
Шта ме наводи на тако мрачно предвиђање? Руска офанзива, ето шта. Не она ваздушна – која се уз асистенију Аеролазанског спроводи у Сирији - него она земаљска, тачније приземна, која се - уз саслуживање пословичних Новости и најстаријег таблоида на Балкану, Политике догађа у Србији.
Руси очигледно мисле да су Срби лак залогај и поштено говорећи - не може им се пребацити да нису у праву, као што се ни њиховим настојањима да Србију одврате од евроинтеграција и евентаулног приступања НАТО пакту са становишта руског здравог разума не може ништа приговорити.
Русија гледа своја посла и своје интересе; тако је одувек било и тако ће заувек бити, а Србија се са своје стране, изјавама вечне љубави према Русији - даваним у нади да ће јој Матушка спасити Косово - и радосним скидањем гаћа, сама наместила.
Русија је пак са своје стране скинула рукавице; нема, дакле, више оног помирљивог - само ви хајдете у ЕУ, остаћемо пријатељи. Не! Оличена у извесном Александру Пушкову и извесној Јелени Гусковој, Русија поручује да ће за Србију бити боље ако се окане ЕУ (нема тамо ништа, каже Пушков), а да на НАТО ни у сну не помишља. Иначе ће - упркос неизмерној љубави између два братска народа - бити жестоког дегенека.
Добро, де, не своди се све на штап у интервјуима које су горепоменути Путинови емисари благоизволели дати Новостима и Смајловићкиној одштампотини „за пристојан свет". Има ту и шаргарепе и то од сорте која нарочито прија овдашњој мегаломанији.
Обратите пажњу шта каже мадам Гускова: „Русија и Србија ће спасити свет". Па послушајте Пушкова који нас убеђује да је Србија за Путина приоритетна држава. Кога интересују ситна цревца слаткоречивих славјанофилских притисака на „братски српски народ", нека се детаљно обавести у горепоменутим новинчинамаја ћу се - уз примедбу да су Гускова и Пушковзаборавили да понесу стаклене ђинђуве, огледалца и остале дрангулије за засењивање урођеничке простодушности - позабавити другим стварима.
Чисто, наиме, сумњам да ће све већи утицај Русије на српске сабласне невене промаћи пажњи конкурентске велесиле, а још чистије сумњам да ће конкуренција седети скрштених руку, што, опет, значи да ће паралелно са растом руских притисака расти и притисак запада, а ми, овдашњи - вероватно сте то и сами приметили - ионако патимо од свих врста хипертензије.
Што у коначници значи да су пред нама гадна времена. За крај, СМС порука Политикиној новинџики која у недељном броју нариче над вандалским уклањањем Лењинових бисти у Украјини. Где су, несрећо, у Србији Лењинови споменици, а?
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.