Вести
02. 11. 2015.
Колико новинари у Србији и региону заиста имају медијску слободу!?
Медији данас играју једну од најзначајнијих улога у свету. Једноставно, без медија свет не би био исти.
Да ли мислите да особе које се баве медијима (новинари, водитељи…) имају довољно слободе да обављају свој посао?
Познато је да постоји посебан закон и правила који се односе само на новнаре (Новинарски кодекс, односно Новинарска етика), те да су новинари у Сједињеним Америчким Државама и Уједињеном Краљевству веома цењени и заштићени.
Такође, познато је и да су новинари у овим земљама велики професионалци (за разлику од појединих новинара других земаља).
На овом сајту можете прочитати Новинарски кодекс у Србији (који многи квазиновинари не знају или не поштују).
Какво је стање новинара у Србији и региону!?
Колико они заиста имају слободу да се баве својим послом!? Да ли их неко омета у томе кршећи тиме њихова права, али и Закон о јавном информисању и медијима (овде – http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2014/2511-14.pdf možete pročitati članove ovog zakona)!?
Да ли наши новинари имају слободу када пишу члнаке или, пак, пишу по наређењу, не уредника, већ политичких магова (врач, чаробњак)?
Поводом овога одржане су многе конференције, а пре скоро две недеље, тачније 19. октобра 2015. године у Прес центру Удружења новинара Србије (УНС) одржана је конференција о Зажтити узбуњивача и новинарских извора (можда и једна од најбољих конференција за заштиту новинарских права).
На овој конференцији разговарало се о следећим темама: Три најважнијим ствари које новинар мора да зна ако ради са узбуњивачем (Зашто је заштита података о личности узбуњивача пресудна? Како радити са информацијама које садрже тајне податке? Неопходност поштовања презумпције (претпоставка) невиности (недужности)), Узбуњивање јавности – Шта пре насловне странице? (Када је мигуће извршити узбуњивање јавности? Како су узбуњивачи у Србији то до сада чинили? Да ли се може открити идентиет узбуњивача?), Случајеви притиска на новинаре да открију извор (Шта кажу постојећа законска решења? Досадашња искуства новинара у Србији, Шта могу да учине новинарска удружења?), „Захваљујући узбуњивачу…“ – Друштвене промене у Сједињеним Америчким Државама (Право јавности да зна, Борба Давида и Голијата (библијска прича) – увек независна битка за позитивне промене, Савез новинара и узбуњивача – пробијање круга ћутања).
Конференцију су одржали: Владимир Радомировић (главни уредник „Пиштаљке“), Петар Јеремић (председник Извршног одбора Удружења новинара Србије) и Том Дивајн (адвокат, заступник водећих америчких узбуњивача, експерт на Пројекту за реформу правосуђа и одговорну власт (JRGA), Америчке агенције за међународни развој (USAID)).
Том Дивајн (енг. Tom Devine) се заштитом узбуњивача бави од 1979. године, и до данас је радио са више од 5.000 узбуњивача, којима је помогао да се одбране од одмазде (освета) послодаваца.
Међу његовим клијентима је и чувени полицајац Френк Серпико (енг. Franc Serpico) (разоткрио корупцију у њујоршкој полицији).
На крају конференције многи новинари су дискутовали о својим пословним проблемима, те покушали да дођу до могућности њиховог разрешења.
Међутим, о једној теми медији избегавају да говоре.
„Та“ тема се односи на повређивање права детета од стране, управо појединих медија, односно већине новинара (као што неко ускраћује њихова права, тако и они ускраћују нечија).
Колико је „тим“ медијима важна читаност а не нечија права говоре свакодневне вести, новински чланци, фотографије, видео и аудио снимци.
О овој теми се није говорило на поменутој конференцији, али о њој можете више прочитати на UNICEF (текст је на енглеском језику) или UNICEF – Деца у медијском огледалу (текст је на српском језику)
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.