Вести
02. 11. 2015.
Роберт Чобан, председник компаније Колорпресгрупе Србија, о односу медија и оглашивача
Недостаје нам транспарентност власништва, тиража, трошења новца...
Оглашивачи никад нису били толико близу медијима као данас. Product placement, ПР, посебни пројекти... постали су део свакодневне сарадње између медија и оглашивача, мада у већини случајева нису део медијских планова, нема их у истраживањима и за њих нема буџета.
Да ли оглашивачи очекују превише од медија? Како на те захтеве реагују уредништва? Каква је улога агенција, све су то теме о којима се не прича пуно, а требало би - каже за Данас Роберт Чобан, председник издавачке куће Колор прес групе, иначе један од панелиста на овогодишњој конференцији медијских трендова СЕМПЛ, која се 26. и 27. новембра одржава у Порторожу.
Како бисте оценили однос између оглашивача и медија, односно шта једни и други очекују од међусобне сарадње?
- Према мом искуству тај однос је, како је криза већа, а дигитализација свеобухватнија, директнији и са више међусобних интеракција. Оглашивачи очекују већу посвећеност медијских агенција и медија, а с друге стране медији морају да покажу дубље разумевање за бренд, али и за потребе оглашивача.
Уврежено је мишљење да се сарадња оглашивача и медија своди искључиво на закуп огласног простора. Да ли је то тачно?
- Тако је било до пре неколико година. Међутим, сада, бар кад је наша компанија у питању, то није случај. Више међусобно комуницирамо и представљамо своје производе, ми наше магазине, портале и конференције, а агенције и оглашивачи своје брендове. Има више интеракције, специјалних понуда, cross-media решења, конференција и заједничких акција.
Да ли се компанијама оглашивачима више исплати да сарађују директно са медијима, или да користе услуге оглашивачких агенција? Каква је пракса у Србији, а каква у региону?
- Пре годину и по дана написао сам колумну поводом случаја „Новак Ђоковић Хелло! Wedding Issue“, у којем сам изнео податак да је од 60 страна огласа у издању часописа Hello! на ексклузивним фотографијама са венчања Новака Ђоковића - чак 70 одсто било директних клијената, а само 30 одсто агенцијских, иако оне покривају 70 одсто тржишта. Агенције су се у том случају показале инертним. Било је лето, време годишњих одмора и већина агенција није показала жељу да својим клијентима објасни како је битно огласити се у најтиражнијем недељнику ове врсте у Србији и региону. С друге стране, директни клијенти, који се оглашавају без посредства агенција, реаговали су муњевито и попунили број огласима. Поставио сам питање: чему данас служе агенције и морам да признам да се од тада ситуација поправила набоље, односно агенције се више труде и око медија и око клијената. Схватили су да је конкуренција, како на медијском, тако и на тржишту агенција, све већа а да је новца све мање.
Линија између ПР и маркетинга је веома танка. Да ли то значи да би поједине теме, од општег значаја за јавност, медији требало да испрате без обзира на то да ли се компанија, која се помиње у контексту те теме, или неког догађаја, код њих оглашава, или не?
- Апсолутно. Наши уредници увек поклањају пажњу темама које су занимљиве или значајне, без обзира на то да ли долазе из компаније која се оглашава или не. С друге стране, чести су покушаји ПР агенција до под фирмом „занимљива вест“ пласирају нешто што је очигледни маркетинг. У тим случајевима приморани смо да реагујемо.
Колико Србија заостаје за регионом и светом када су у питању трендови у сарадњи оглашивача и медија?
- Када је реч о мерним алатима, сведоци смо назадовања. АБЦ је установљен 2006. године, сада га више нема, медијске асоцијације су такође слабије него раније. Све се своди на „билатералне односе“ између појединачних медијских кућа и појединачних оглашивача. Вратио сам се недавно из Торонта, где сам био једини учесник из овог региона на конгресу Међународне федерације издавача магазина (ФИПП) и могу рећи да не заостајемо много за светским трендовима. Оно што нам недостаје јесте транспарентност: транспарентност власништва, транспарентност тиража, транспарентност трошења новца, плаћања пореза... У том сегменту, бар кад је о Србији реч, а слично је и у другим земљама региона, сада смо даље од света него пре 10 година.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.