Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
31. 10. 2015.
Медији крше Кодекс
Најчешћа кршења Кодекса новинара Србије су она која се тичу истинитости извештавања, неразликовања чињеница од коментара, дискриминација, као и непоштовање ауторских права, речено је данас на панелу Медиа маркета, првог бизнис сајам медија, информисања, комуникација и маркетинга.
Председавајући Комисије за жалбе Савета за жалбе Владо Мареш изјавио да је било највише посла око текстова на тему Параде поноса и избеглица са Блиског истока.
Имали смо посла са хомофобијом која је изражена у медијима ,рекао је Мареш и оценио да се ту ишло у крајност и новинари су имали поребу да изнесу своје мишљење, а не да раде свој посао.
Мареш је рекао да је и у случају извештавања о избегличкој кризи дошло до онога што се може назвати говором мржње, ксенофобије и потребе новинара да, уместо да раде сво јпосао, опет износе свој став.
То су згодне теме око којих муњевито долази до сукоба еврољубитеља и евромрзитеља и онда се они преко медија хватају за врат о стварима које немају везе ни са једном ниса другом темом, рекао је Мареш.
Предвиђам да нас слично очекује између русофила и русомрзитеља и опет новинари неће радити свој посао, додао је он.
Бранимо колеге које се неосновано критикују, посебно сапозиције политичара и институција, рекао је Мареш.
Члан Комисије Владимир Радомировић говорио је о искуствима са Комисијом док није био њен члан, већ само уредник портала Пиштаљке и када је подносио жалбе и када су подношене жалбе против тог портала.
Он је навео пример када је Пиштаљка поднела жалбу против Новости када су преузели њихов текст о Развојној банци Војводине без навођења извора, као и жалбу Танјуга против Пиштаљке због информација о накнадама чланова Управног одбора
Обе те тужбе решене су у корист Пиштаљке пре него што самја постао члан Комисије, рекао је Радомировић.
Члан Комисије Златко Чобовић рекао је да медији у Србији не обраћају пажњу на ауторска права и да је пред Комисијом све више жалби која се тичу непоштовања ауторских права.
Чобовић је указао да нема разлике међу медијима, између таблоидних и озбиљних писаних, електронских и портала, када је реч о кршењу ауторских права.
Без дозволе и навођења имена аутора и извора, плаћања ауторских хонорара, преузимају се делови или цели текстови,а о фотографијама да и не говорим, указао је Чобовић.
Према његовим речима, користе се и условни трикови препричавањем дела текста или навођења извора у трећем, четвртом пасусу.
Чобовић је навео пример спора који траје 26 година у првом степену и то није пресуђено, односно поступку који је пресуђен у првом поступку 2012. године, али пресуда није извршена.
Прописи какви су и ефикасност њиховог спровођења погодује злоупотреби ауторског права и њиховог кршења.
Број жалби је порастао у протекла три месеца, па је од 1. јула примљено 49, што је неуобичајено у летњим месецима, речено је на панелу.
Обично, како наводе у Комисији, за три месеца буде око 20 до 25 жалби. До сада је у 27 случајева потврђено кршење Кодекса, а у два случаја договорена је медијација.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.